Topola, Jan 01, 1914, page 43

39

историске аутономне односе, од њих позајмљивали своје захтеве, њих сматрали за свој идеал. Бар то је приликом свих покрета за аутономијом лебдело пред очима североарбанских племена и народне масе.

И кадаје Турска, тражећи начина да стално опадање царства спречила, поче спроводити пунију централизацију у државној управи, она није више остављала ни арбанаска племена да по својим старим нривилегијама живе у својим горама као нека држава у држави. На место њихових племенских старешина она је почела постављати своје чиновнике, на место племенских судова ствоје судије, тражећи од њих и порез и рекруте. Сукоб је био неизбежан и ови горштаци борили су се на живот и смрт да сачувају своју племенску аутономију.

Покрет за аутономијом узлетео је до највише тачке организовањем Арбанаске Лиге која је основана 1878. У тренутку када се делегат Турске на Берлинском Конгресу, Мехмед Алипаша, жалио на повластице и изузетна права. арбанаских племена, у Призрену су представници из целе Арбаније држали општи збор, изабрали централни одбор и на јавном збору 5. јунатражили; „4)да Лига свим силама поради да се Арнаутима врати самосталност која им је пре ст.о и вшие година одузета, то јест, да им се више не шаљу чииовници из Цариграда и да их не поставља више Султан и Порта, већ да их они сами између себе бирају и 5.) да султан не тражи више од њих рекрутш и порезе" Као што се види, захтеви Арбанаске Лиге поклапају се са аутономним племенским привилегијама из ранијега доба.

1 Види Д-р Јов, Хаџи-Васиљевић: Арбанаска Јlига. Стр. 42,