Topola

80

2. Тежња ка мору

Одушевљење којим је. буржоаска јавност примила прву вест о изласку арбанскога одреда на Јадранско Море потицало је из уверења да је сада постнгнут и онај циљ који је од пре десетак година лебдео пред очима не само влада и буржоаских група већ и шире јавностн. Та Србија је изашла на море, и још како! Оно што је хтела остварити Јадранском железницом, она постнже сада преко своје територије; она је сада господар свога саобраћаја са светом!

Тежње Србије за слободним нзласком на море обично су довођене у везу са сметњама које је Аустро-Угарска чннила и могла чинити српском извозу. Србија је још увек претежно аграрна земља. Од њенога целокупнога нзвоза, који је 1910 достигао цифру од 98,388.028 динара, сировине чине непуних 64 од сто а прерађевине 36 од сто. Са изузетком 1,691.819 динара извоза сирових рударских производа и 10,320.817 дннара прерађених рударских са неколико стотина хиљада индустриских производа, сав остали извоз од 88 процената чине производи земљорада и сточарства и од тих производа прве, најнепосредније прерађевине. Цела српска извозна трговина лежи дакле на сеоском газдинству у коме још увек преовлађује ситни посед, а на извозној трговини лежи способност Србије да одговара својим дужничким обавезама.

Тако је питање о обезбеђењу извоза постало заједничком бригом два тако удаљена света: владајуће буржоазије и сеоске масе. За буржоазију која државом управља, 'осигурање извоза је значило осигурање пореских прихода,