Topola

86

посредних пореза, опет отети. Увлачењем странога капитала у земљу повећава се циркулација новца, масе више троше ма да више не једу, али зато расту суме екстра-профита капиталистичке класе и посредних пореза државе, расте пљачкање пролетаријата и народних маса. Величина те пљачке огледа се у ненормално великој разлици између номиналне и реалне наднице, између величине наднице у новцу и количине животних намирница која се за њу може да купи.

Није тешко уочити да се овај систем подизања домаће производње извргава у систем привреднога исцрпљивања земље. Високим ценама свих производа сужава се потрошачка способност народа која је прва погодба здравога привреднога напретка, а монополским привилегијама убија се старање за техничкоусавршавање рада без кога се подизање привредних снага неке земље не може ни замислити. Али та посматрања не спадају у оквир овога посла. Место тога треба нарочито истаћи; да св на привредно-финансиском систему који смо укратко скицирали држи и економска егзистенција и политичка владавина буржоазије у Србији. На основу тога економско-финансискога стања земље и вечите бриге сваке владе може се објаснити што Србија надире да пошто пото изађе из старих граница и продре на море, да продре на море по цену свих жртава и велилих опасности. Са индустриским развитком неке земље буржоазија гура владе на проширење пијаца и области експлоатације. Политнка завојевања туђих земаља и стварања колонија, због које је данас Европа подељена у два оружана логора, одговара тежњи капиталистичких