Topola

91

Неколико векова; оне нису више ни дентри у којима се врши размена производа балканских земаља. Велики светски путеви Средоземним Морем не стичу се више у Јадранском Мору већ, обично обилазећи њега, укрштају се у Солуну, од кога су већ створили најважнију тачку не само балканскога већ и средњеевропскога саобраћаја са Истоком. Упућена на неку луку Јадранскога Мора српска трговина, тражећи слободан излазак на пространи светскитрг, нашла би се опет лице у лице са паробродским друштвима и пијацама поглавито Аустро-Угарске и Италије. 2. Када би чак Јадранско Море потпуно задовољавало потребе нашега трговинскога саобраћаја, правац тога саобраћаја не може се одређивати произвољно и независно од правца светскога саобраћаја. Тај правац, као што је то проф. Цвијић свестрано показао, излази данас на Солун. Ова лука је излазна тачка вардарско-мораве комуникационе артерије која је са уздизањем Средње Европе и надирањем њенога напонога привредног живота на азиски Исток добила велики европски значај. Она је привукла себи сву трговину из области пређашње и садашње Србије. Из раније Србије трговина је текла на север, из Старе Србије и Македоније на југ, а са састављањем ових области у једну државну целину под претпоставком једнаке предусретљивости одржаваће се трговина на обадве стране. Али правац северјуг не може бити вештачки промењен у пра-

вац исток-запад, ма колико се то желело из обзира политичких аспирација. Све вештачке мере које се у том циљу предузимају, као што је то железничка политика, траже изванредне