Topola

92

жртве и прсдс гављају по привреду терет сличан стратегиским железницама. А ако је српска влада, лупајући се по Арбанији, пропустила осигурати нашој трговини слободан излаз преко Солуиа, онда братоубилачки рат није само један злочин према српском народу већ и један злочин за туђ рачун. 3. Излазак на Јадранско Море, као вентил сигуриости на случај ненормалних односа према северу и југу, оптеретио би нашу привредну снагу несразмерно великим жртвама. Пре свега кздизање доброга пристаништа скопчано је са великим тешкоћама. Најбољи познавалац Балкана проф. Цвијић вели: „У оном делу који је заузела српска војска има само један бољи залив и то је Драчки. И ако је засут песком и стога само 6—lo м. дубок и изложен јужним и јупззападним ветровима, од њега би се могло направити добро трговачко пристаниште, исШина с великим трошковима" Без великих техничких радова не могу се употребити за пристаниште ни остали заливи на тој- обали. Али сви ти трошкови око пристаништа и спровођења железнице губе се према оним непрорачунљивим жртвама које би осигурање тога саобраћајног правца гутало. Било да Србија добије само пругу било и један шири или ужи појас земље, одржавање арбанаскога становништва у покорности било би скопчано са.жрттвама за које би се добар трговац тешко одлучио. Што год би тај појас земље био шири, у толико би и жртве биле веће. За одржавање у покорности целе Северне Арбаније на коју се било око бацило, Србија би морала држати

1 Внд. Јован Цвпјић: Излазак Србнје на Јадранско Морс Гласник Српског Географског Друттва. Год. II св. 2. Стр. 198.