Topola

од прилике подједнако развијене, што значи неразвијене, већ што су му извесне одрефене особине нарочито развијене. Истина да су y том елучају, преиа самој природној психолошкој и физиолошкој вези човекових особина, и понеке друге особине, ито често особине од ошнтег карактера, развијеније него код обичних људи. To je као код високих брежних врхова; што год врх треба да je виши y толико његова осеова мора бпти шира. Отуда није чудо што Наполеон има изрека, које су као аустерличке битке, што Шекспир има рефлексија, које су равне рефлексијама Бекона Веруламског, што je Лутер имао краљевских спосрбности y влади својој над људима итд. али je извесно, да Наполеон неби ни y ком случају могао бити велики писад, бар нн издалека тако велики писац какав je ратник био, да Шекспир неби могао бити Бекон, нити Дутер велики државник. Од малених обичних људи подела рада ствара ову или ону врсту људи, ковача, столара, учитеља, професора, овог или оног чиновника и т. д., обичан човек доиста све то може бити од прилике подједнако добро, ма да и ту има извесних разлика : подела рада y свима овим случајевима није потреба, која проистиче из природе самог поједиеог човека, Bei потреба изазвана чисто спољним социјалним факторпиа. Међутим подела рада природна je потреба, неопходни услов могућности великог човека. Из овога ce лако д! занључити, како y друшту будућности без поделе рада, које ведике насе човечанства (uace иалених, обичпих људи) тако

112