Topola

21

састоји y иосшетном иовракању радња. Ово наступа обично само тако, ако повреда није јако распрострта. To обнављање не би толико падало y очи, када би y исто доба нестале и промене y мозгу. Али ово није ту y питању. Штавише посматрано je, да je повраћање радња било потпуно и онда, када су повреде мозга остале непро!мењене. Није ce чудити, што су неки физиолози мислили, даЈе то y противности с локализовањем појединих радња, те стога били склоњени, да ce поврате теорији Флуренсовој;-по којој сви делови мозга имају једнаку вредност. Али je тај излаз све то мање .могућан, пошто ce све то више слажу већ познате нам чињенице, задобивене разним методима. A немамо ни права, да из онога постепеног повраћања изведемо закључак против свакога локализовања. Толико имамо само права закључити, да локализовање није аасолутно неироменљиво, но да штавише y току времена могу други делови мозга постати подобни, да врше радње оних, који су отпали. И заиста je овај закон о застуиању (викарирању) важна и неопходна допуна к науку о .подели рада. Који су то' пак физиолошки догађаји, који ce на тако издашан начин дају заменити радњама других делова мозга, када су поједине области изгубљене, то засада још нисмо могли никако докучити. Али сама чињеница та није никако изолована, она не вреди само за појаве y мозгу. Ko je изгубио десну руку, он може увежбати леву, без одвећ великих тешкоћа, за многобројне механичке радње, које она пређе није могла вршити. Ja ce сеКам једнога човека без руку, који je десном ногом писао, -цртао, па чак прилично-и сликао. Код разроких ce пак може посматрати, да ce двоструко виђење предмета, које с почетка постоји, изједначује покашто тиме, што ce јавља нов распоред тачака на ретинама оба ока. Такви случаји прилагођавања и увеи<бавацза находе ce свугде y организму, и ништа није чудновато, што ce то нарочито истиче y мозгу, који je својим многобројним везама с помоћу живчаних влакана тако подесно организован за таква заступања. У томе je пак уједно и опет један инди-