Topola

23

става BOJLHora покрета. Локализовање можданих функција значи дакле нсто што и лакализовање нашихпредстава. Наше представе свстлости, звука, пипања и покрета као и оеећаји кушања и мирисања смештени су y различите о'бласти мождане коре. Разнолике везе свих тих представа y нашој свести постају могућне с помоћу оних средишних живчаних влакана, која спајају различита места мождане коре једна за друга. Тражи ce, да ce ово опште схватање ближе одреди и y појединостима изведе. Приметило ce, даједан рдређени део средишне површине за виђење посредује нарочито код јасних опажаја видних објеката. Ово ce може свести на то, да онај део одговара местима најјаснијега виђења y оба ока; али поред тога je ' могућно и друго схватање, и'њсгова je вредност заиста и истакнута. Узима ce, да ce код јаснога виђења претпоставља разумевање осећаја вида, чега нема код нејаснога виђења. Свако je пак разумевање осећаја везано за сећање. Треба ли један пре'дмет_:да упознамо, то хмора његова слика, позната из ранијих искустава, бити готова y нашој свести. Према томе ce слути, да су y оној области стражњих режњева,. уништењем којих нестаје јаснога виђења, CiMeniTeHe слике сећања, a да остали делови садрже места, која су празна за нов.е утискб. Али како сваки- утисак може остатн y нама као слика сећања, то Pe ce иосле нестајања ћелијица за сећање, слике сеРања поново моћи.учврстити y ћелијицама, које ce одржале. На тај ce начин објашњава постепено ловраћање поремећених радња. С овим ce слажу претпоставке, које ce појавише поводом средишних поремећаја говора. Узима ce, да су y извесним ћелијицама смештене гласовне слике речи, y другим писмене слике; y трећој ce групи находе представе артукулационих покрета, y четвртој представе покрета, који ce изводе при писању речи. Већином ce узима к тому још и пета област, које су ћелијице y вези са свима претходним, и где ce налазе појмови. Према томе, да ли je једна или друга група •ових ћелијица сама уништена, могу нестати поједине функције, н. пр. памћење речи или подобност писања,