Topola

13

Па исто је тако и с методским појмовима. Само ако су очуване оне особипе, које чине вредност једнога извесног метода, допуштено је, да се то име одржи, па и када се знатно измене услови његове примене. И експернментална психологија проширује заиста у оба ова смисла обичан појам експерименталнога метода. Узмимо најпре експерименат у оном смислу, у ком нам је из природних наука позната његова примена. Битна је разлика између експеримента и посматрања у том, што се посматрач не заДржава само на том, да појаве, као што му се оне јављају у чулном опажању, тачно прати и, колико, му је год могућно, рашчлани, но при експериментовању мења уједно по својој вољи на који било начин и њихове услове. јасно је, да ће се таквим утицањем у ток ствари морати много брже доћи до_ закона, који владају пошвама. Тешко да би Галилеј изнашао законе о падању тела, да се ослонио само на купљење посматрања. Али како је хотимично спустио куглу преко измеренога простора једне криве равнине, то је лако дошао до онога' односа између простора и времена у падању, који је постао основом читаве механике. Када бисмо ми сада хтели да према сличним правилима вршимо на себи или другом ком човеку експерименталне утицаје, сасвим је природно, да би се ти експерименти дотицали само његова тела. Али стога нећемо већ унапред тврдити, да нам тога ради експериментални утицаји не могу дати никаква извешћа о његову (човекову) психичком животу, Та све наше представе зависе првобитно од телесних утицаја, и у том ]е смислу и сваки зрак, који продире у наше око, сваки звук, који нам долази до уха, експерименат, који природа на нама врши. Већ и ови природни експерименти, које ми само по аналогији можемо тако назвати, разликују се знатно оц самопосматрања у томе, што се они одржавају у нашој свести стално, те не допуштају, да се о њима цепидлачи на разне начине. Осећаји, које зрак светлости и звук изводе у нама,