Topola

17

мозга, као што га врши модерна психијатрија, од огромнога су значења и за психологију. Али ке треба сметати с ума, да и за физиолога и за патолога често тек с помоћу психолошке интерпретације резултати' добивају своју вредност, и да се с неким резултатима досада само стога може бити не зна, шта да -се чини, јер се нема довољно психолошкога знања. Експериментална психологија, да би могла важити као самостална наука, мора стајати на својим рођеним ногама. И заиста постоји једно поље факата, које је као и бсећај и као и чулни опажај приступачно примени експеримента, али уједно води из обима пскхофизичких односа у средину централних догађаја у свести: то су времени одношаји постајања и мењања наших представа п све оне појаве, ко|е су, као н. пр. квалитативна асоцијација представа, у непосредној вези с овим временин променама. Свакојако смо и овде упућени, да постепено споља продиремо унутра, Време трајања психичких аката не даје се мерити непосредно. Али када ми покушаје тако удесимо, да извесни физнолошки догађаји, који су неопходни за објективно одређивање времена, у већем броју посматрања остану непромењени, док међутим к 'њима наизменце приступају радње пажње, разликовања, воље, асоцијација представа и суђења, то ћемо бити подобни, да које путом искључења одредимо апсолутно трајање оних психичких аката, које пак да изнађемо, да ли се више тих догађаја јављају једновремено или у мерљивом реду један за другим, колики је број представа, које наша свест под извесним условима може примити, како се извесни редови представа услед одржавања у памћењу мењају и т. д. Експериментална ће психологија решити свој задатак на пољу свих ових истраживања, која се служе психофизичким методом, ако јој пође за руком, да потпуно растави појаве свести у њихове елементе, и тачно сазна њихове коегзистенције и њихов последни ред. Никако се она дабогме не може надати, да ће то постићи за сваки поједини

Педаг. књижннца. XII.