Topola

скрулптуре, као н за многе слпке старих талијанскпх н холандских школа. Код таквжх се уметндчкжх дела сме говоржтж о обј ектжвноЈ лелготи, жодразумевајући под њом особине својствене самом vMiiTiiii4iyQ.Mi' :imiv. крје су у стаљу да жзазову код многих л.уДи фужкцжску радост. Откржтж те усдове, то Je зацело' захвалаж научнжчка посао, којп нжЈе жижошто без жзгледа на успех. Али', об ј екти вн а лежота не значи пикако исто што и апс о л -у.т н а лепота. ГГотжуно Je бесмнслежо и говорити о таквој лепоти, код посве релативног кавактера појма депоте., Али поред наведеног шнрег значења, реч лечота- има Још друго, уже значеље. Када какав предмет из дубоког уверења, рекао бих-, из дубине душе назовемо лепим, не мислимо бнда тиме да-ои само.буди у нама допадање. За обЈеват. који у хом ужем значењу назпвамо леппм, осећамо и неку врсту. захвалности .за уживање, које нам пружа, неку врсту наклон ост и,-коЈуЈ кад достпгне нзвесан' степен, смемо да назовемо чак љубављу,. Зацело да сваки од нас носи нежно у своме срду многи лик, створен од уметннка. сматра га сиојим адиђаром, којн Je склон да брани од сваког муклог приговора. Где уметник уме да буди у нама тамиу љубав за своја дела. ту Je он постигао наЈвиши естетскп ефекат; ту се придружује функцискоЈ радости нови моменат, управо онб но чему се наЈвише, естетско уживање и разликуЈе од жгре.’ Веза жзмеђу љубавн ж л е п о т е откривена Je већ одавно. и о њоЈ Je често бжло говора. Алж Je обдчдо схватање тога оджоса жаЈчехжће ово, да се лепота (гжто објектжвно постоЈж) сматра за. ■ узр ок, а љуб а в за њено деЈс тв о Нема сумње да жеиниа лепота вршж такиу драж, која Je у стању ' да жробудж љубав, а жсто Je тако ж вад сваке сумње да Je старом веку дечачка лежота буджла често љубав код мушкарада. Алж може битж ж обрнути случаЈ. Лжца ж ствари, коЈа осећамо да су жам од коржсти, п која буде у нама осећање наклодостж ж љубавж, чжне жам се услед тога осећања бжтно ледгаа. Леж от а нж Ј е са м о узр ок, он а Ј е можда много чегжће Јсиж дејство љубавж. Из жас самжх зрачж љубав ж озарава љубљеже предмете, украшуЈући жх све новжм дражима. УлежшаваЈућу моћ љубави може свако, ко на то пази, жознатд жз сожственог искуства. МаЈка држж да Je њедо дете лежо, ж адо други налазе да Je ожо ружжо. Несжретан етил у некој књизи, коЈу смо заволели ма због чега, жма често за жас особжту драж. Ш о п е нхауерово лудовање за латжнски превод инджскжх Ужаджшада, коЈж je такорећж без стжла. а који Je Анке тж л д и Пер о ж

155