Topola

156

саставио према неком персиском преводу, диван je пример хе љубавне моћп улепшавања. Алп најбољи доказ да je наше тврђење тачно, пружа сам развитак осећања природе. У старо време има.лп су људи смисла само за љупкп летњи предео, који je пружао пријатну шетњу у хладу и одмор на трави покрај шумнога извора. За узвишене лепоте алписке природе постао je човек пријемљив тек пошто га je унорила култура, од које je радо бежао у плашшску осаму. Другим речима, чов е к je наш а о д а je пр ирода лепа, тек пошто је њу заволео. Када неко уметничко дело изазове у нама тако јаку и разноврсну функциску радост, да лпда, која нам приказује, затварамо .v своје срде и заволнмо, онда тек ова љубав новом. особеном. ирнсном лепотом озарава само уметничко делоГн та лепота, коју je љубав родила, то je та~кб]у"називамо правом. стварном лепотом. која срда нспуњује радошћу. Уметничка дела, која у том смжслу налазимо да су лепа, драте_нас кроз део живот, обогаћују нашу ,лушу и умножавају нашу срећу. Таква лида продиру у најскривенији кут - наше није тако карактеристично по карактер једнога човека као уметшгчка дела, која он у свом ужем смислу сматра лепим. Према томе, уопште и укратко израженск естетско je ужпвање функцпска радост изазвана посматрањем. С-вакаДе од поменуте четпрп врсте сама за себе у стању да пружи естетско ужпвање. Али то уживање постаје разноврсннје, ннтензивније и дубље. ако се уједпне- заједно сензуална, 'интелектуална, нмапшативна и емоционална функциска радост. РСод разлвчжтих уметности и комбинације су различите. Скулптура и слвжарство утичу најпре на наша чула, п преко разума буде, наше осећање. Поезпја почиње интедектуадном функдиском радошћуГи изазива њоме емоцноналну, која опет изнутра побуђује фантазнју на ства])ање очпгледнДх слпка, као што je то пзвео Грилпарцер (Види место које смо раније навелн.) Код музнке сензуална функциска радост прелази можда помоћу кинестетичких (покретннх) ocehaja непосредно у снажно дејство осећања. Ово дејство осећања иди емоционална функцпска радост сачпњава увек централни део естетског уживања. Где нема емоцпоналне функцпске радости, ту и естетско уживање остаје такорећи на површини, лишено унутрашње топлоте. Алп тамо где се јавља емоднонална функциска радост, ту може нз ње произићи осећање љубави, које смо напред описали, из којега светлп нова. врела лепота која озарава уметничко дело. Дакле, естетска функциска радост разлшкује се од других