Topola, Jan 04, 1921, page 19

постајало све јасније. да захтеви, које ua сваког од нас иоставља заједница којој припадамо, врло много утичу на вољу лоједпнца. Овп се захтевп јављају таквом снлином и јасноћом, да су многи у њпма открпли. пспољења једне опште воље, чија дејства доказуЈу да je она нешто посве реално и кднкретно. Ово сазнање са још другим чпњенидама, које ћемо поменути доцније, довело je до тога. да се одношаји друштва према појединцу темељно испитају; а из тога je постепено постала пова наука, која je добила mie социологжј а, што значи исто што и друштвена наука. Већ су се досадашњи резултати ове науке показали као врло важнж за дело наше гшсматрање живота. Зато ћемо јој ми побвотитп засебан одељак, који има у псто врезме да буде увод у фплософпју псторије : која je врло сродна социологпјп. Тесна веза између. '■оцпологије п етпке објасниће се стога још особито. Томе ћено прикључити још неке примедбе о ошптнм принципима наук е васпитања или педагогике. Алп расггрављању свих тих философских пр.рблема мора да иретходи једно кратко расматрање психологије и логпке, које се с правом сматрају за припремне или пропедевтичке дисциплпне. II сихол о r и ј а je додуше постала самосталном дауком. која иезавпсно од сваке философске спекулацпје тражи да дође до својих резулхата чисто емпиричким путем. Али она сачињава неодходну основпцу за све духовне науке, и на тај начжн оетаје у тесној вези са философијом. Л о г ик а je строго узев за сву пауку важна као пропедевтика, у толико више за философију, која има да уређује ттосебне резултате. пстраживања према општим приндипима. Као важан део философског учења с правом се сматра исторџја философије, и једно се време хтело, да се цео задатак философије ограничи на њеиу историју. Зато je потребно да овде уметнемо иеколпко примедаба о важпости те науке. § 7. Историја философије. За проучавање философије јесте од много веће важпости лознавање њене историје него што je то сдучај код других гданаГнатуке: Ко на пр. изабере математику или физику за област свога иаучног истраживања, тај се може упознати са методама, срествима мишљења н резултатима истраживања, а да не мора историски да прати постепено развитак и постанак свих тих срестава за истраживање. Тек пошто je доспео иа висину знања, почеће можда

17

Увод у философију