Topola

творци вечних неписаних закона, којж имају већу обавезну снагу него што je она коју људскж прописи жкада могу иос.тићи. Потпуно je у духу тога развитка, када код Пд ато н а наЉзжмо већ јасно изражени етжчки монохеизам. Нешто слжчно налазжмо ж у старојеврејској религији. Племенскж бог Ја хв е изводж свој жзабранж народ из Мжсжра, помаже му да покорж кананске народе п даје му у посед ту земљу. Зато га-славе »Госжодом над војскама« и »ратником«. Он од својега народа захтева строгу послушмост, ж претн му најстрашнијим казнама ако од њега отпадне. Захтева да, се у његову част прнносе жрхве ж пржређују свехковжне. Алж се убрзо јављају ду 7 шевно јаке природе, дубоко прожете високшг значајем моралних захтева, и жз темеља жреображују ту представу бога. Жзражљевж жророцн прожоведају убедљиво народу, да, нжсу Богу ни најмање мжле нж жртве нж пост. Напротжв Бог захтева од човека само потпуну жстжнжтост, безусловну жравжчност, а жре свега актжвну љубав према другим људжма. (Вждж Исажја Мжха 6, S а нарочжто Исажја 68 ж 15. псалм). ХржжЉанство. жржмжвшж етжку пророка, објављује у самоме почетку најузвжшенжју моралжу науку. Својом релжгжозном моћп католжчка црква васжжтава германске народе на самосавлађжвање и пожрхвовање. Алп када je у позжом средњем веку жсха црква пбсхала свеховном, онда je ојачала мррална свесх враћа у многоме понова и.еном схаром опредељењу. Иајпре се јавља жохреба за лжчнз г жобожносх код калуђера реда ж у релжгжозжој мжсхжцж. Похом се све јасније храже реформе. Прохесханхжзам хоће да васпоставж жрвобжхно хржшћансхво, жа се назжва захо ј е ван ђ ељс к о м црквом. Ту се вржш морално жречжшћавање релжгжје васпосхављањем првобихнога. Па ж кахолжчка се дрква у конхрареформа : цпјж морално обнавља; хе хако 'вждимо, где ж у самоме хржшћансхву жрсхојж схално узајамно ухждање дзмеђу религије ж морала. Захо 'моч;емо очекивахи, да ће хж узајамнж одношајп храјахж ж у будуће, п да he последица хога б-ихн виши културжп развжхак човечажсхва. Соцжјолошка ехика. чжјж смо основ моглж овде само да обележимо, показала нам je н у хој бледој скжцж плодносх соцжјолошког мехода. Проблеми, о којжма се врло много расжрављало, и ако нпсу увек добжјалж своје коначно решење, жпак су овнм меходом у главноме пречжшћенж. Haaia су нам излагања дожусхжла да бадимо поглед на развжхак целога човечансхва, ж химе смо се жржмаклж пихању о сми сл у исхо рпј е и о сплама шхо у њој дејсхвују. Овпм се проблемжма бави засебан део философжје, којп

302