Topola

можемо сада сматрати нужном допуном етнке п соцпјологпје. Обе нас воде питањима, која чпне предмет филос о ф пј е пстор пј е. § 46. Философија историје. Фил о со фп ja ис то риј е *) je врло сродна содијологпји, алн штје ттттак потпуно иденхична с њом. Под философијом историје подразумевамо прво размжшљање о евентуадиим законжма. о см и сл у и о ци љ у нсторнског развитка човечаиства. Блиско сросхво између фплософнје исторпје и соцпјологије почива на томе, како Бернхајм врло тачно ;каже, што je предмет исхоржског исхраживања човек као соцнј а л ио бжћ е. Разлика између једне п друге дисциплине састоји се у томе, што се социјологија оави самом групом п односпма којн се у њој развжјају, односима нзмеђу делине п појединих ннддвпдуа, док философдја нсторпје посматра резултате тжх односа у до сад даном жсториском току, постављајућж тсмељ једном општем гледжшту на свет и жжвот. ж гледа да на тај начжн упозна иотопискс силс у њиховој јачннж и правцу. Дакле, строго узев, философија жсторжје -претпоставља социјологпју. Напредак ове последње подстиче je на постављање увек нових питања ж на нова решења. Исторжскофжлософске мисли сусрећемо први дут код пророка Пзрапљевпх, у облику обећања. Бог he уједжнжтн све народе на земљж »они he преобратжти мачеве своје у плугове ж копља своја у косире. Нж један народ неће протжв другога подићж свој мач. и они вжше неће проповедати рат« (Исажја Слична се обећања вечитога мжра ж уједињења народа налазе чешће ( на пр. Исаија 1L и 56). Мжсао о божанском управљању жсхорнјом човечансхва псказана je ту први пух. Као шхо смо већ поменули, код Грка су цднжцж л ctohiiti дрдуше наглашивали једнакосх и јединсхво свжх људп, говорилп о судбини и о провиђењу, алп тгагде нема ни помена о пеком јединственом посматрању псхорије, нихи о каквом одређеном циљу њезином.

*) Израз »Philosophie de I'histoire« пзгледа да je прво-употребио Волтер. Тако је он крстпо једпу расправу коју je објавио 1765, а 1769 под иасловом »ннтродукцпја« ставпо испред свог »Essay sur los moers et l’esprit des uations«. Bernheim, Lehrbuch der historischen ’ Methode und der Geschiehtsphilosophie. ö. und 6. Aufl. 1908. S. 686. У том врло познатом ir необпчпо солпдном делу палазп се на стр. 685 —747 ирсглсд развптка п аадатака фплософије псторпје, врло богат садржином п идејама. Тпм смо се ирегледом п мп овде кориско поелужшш, са неким пзменама.

303