Topola

штено гледао у долину, унествујући и сам у томе џиновском оркестру. Са љегова врха, понета јаукањем побеснеле природе, силаздла је чудпа мешавипа хиљаду гласова бола, плача, радости н необуздане дивље снаге.

Родио сам се лпцем нрема плапипама одевепим •снегом, чија је белина сијала над мрачним јазбинама у подножју. Тога дана ми је први пут затрептала .душом снажна песма природе; под њепи.м звуцима дршће ми и данас душа као ластина крила, мада -знам да ме је она унесрећила, осудившп ме да живим само осећањем, а гушећи разум у себи. Кажу да мој долазак на свет мал’ те нпје стао живота моју мајку. Колико сам пута зажалпо, што •одмах не сврших са свима патљама под ножем лекаревим. На несрећу, до тога није дошло, и ја сам •се родио.

Од тога дана узела ме је несрећа у своја наручЈа. Често пута ми душом заснја нада да је впше нећу видети, али, кад се окренем, ја је угледам за сво јим стопама. Уздахнем и продужим пут, а љсни кораци одјекују злослутно. Једнога дана одвела ме је пред усијану пећ у соби и показала ми да треба ударити главом о њу. Послушао сам савет, расекао кожу на челу, ударио у пренлашени врпсак и пао, ■онссвешћен, на под. Она се после смсјала нз прикрајка, а над мојом главом, тресућп се од страха, плакала је мајка. Први догађај који сам запамтио била је нека свадба. Сећам се да сам се пробудио у једпој соби, ■окружен бундама, зимским капутима п пеким женама које су успављивалс децу. Осетио сам да кућа није наша. У једпом углу цикале су од смеха пске девојке, а кроз врата, која су се отварала с времепа на време, допирала је вика и свирка, загушљив

ваздух, пун топлоте и дима, и звук цигаиског .баса, који је излазио негде из пода.

Затражио сам мајку. Сећам се да се нада мном нагла нека жепа и покушала да ме .умири, али у љој нисам могао познати насмејапо

9

ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА.