Topola

цела широка појава као да је хтела обгрлиш сссјвм мпогобројшш рукама цело дворпште и кућу. Високо изпад свега, већп пего икад, јаблапи су гледали у мрак н жуборећп, са мрачипм изразом спокојства, увећавали чудпу летљу ноћ.

III

Кућа нам-је била велика. У њој је врело као у кошнпци. Дугачке степенице водиле су споља п подсећале па какав старп и гостољубни дом из приче. Врата су била увек отшкринута; требало Је само закуцати, па да пзнђе неко п да одмах позовеупутра. Цело дворпште сепчпо је орах, обухватајућн својпм грапама кров зграда п велики део врта. Ижџпкљао п округао као пласт, оп се пео нагло у впс као јастрсб, а њсгове жиле котвиле су се за темељкуће кап судбппа. То је стари сведок толиклх догађаја; оп је љпхао па својим рачвастим грапама про ! шлост свпју пас, а љегово пролећпо лишће садржавало је музпку коју смо разумелн само ми. Летн пам је давао хлада и певао старачки своју дрхтаву песму, а зимп примао па себе сву снагу ветра п лебдео над кућом као чувар усудов. Ту сс крај љсга пшри градипа па чпјем се крају подиже у вис, стпдљпво као певеста, шсвтолчја, дрво љубавп. С пролећа је љеп румепкасти плод подссћао па велпке капи крви у зелепом лпшћу, тесе ваздухом просппао мирис распукнута плода п подсећао па папвпу љубав из старих времепа. Око њена дебла, и дуж цсле ограде, припијао се детиљском тврдоглавошћу бршљаи. Пужући се уз кућу, упосећи у љу дах зелеицла, оп се завпдл.пво обвпјао око дсбсле лозе осмаплука п ту, у чудпом и вечиом загрљају, певао са љим песму која се дотле одмарала па површини љихова лишћа. Преко пута куће, одвојеио сокаком, било је велико дворпште по коме су трчали теоцп, и одаклеје допирала жалостива блека јагањаца. Ту су билв амбари, кошеви, коњушдице и торови. Ту сс жп-

12

СРПСКА КЊИЖЕВН \ ЗАДРУГА.