Topola

.га обузимала љутнна на своју слабост, па одједном попуштала пред чпстнјнм и племенитијим осећањима, те је тада плакао гласно и силно као дете. Знали смо га у кући као таквога, па нисмо били несрећни. Нас, децу, волео је мргодном љубављу, у коју је уносио много страховања и бриге на чудан начин; .љубио нас при спавању, и то као мале; као одрасле никад!

Био је загонетан према свима сем у односима са својом женом. Она је за њега била неспособна за све .друго, сем да му одгаји децу. Жена је, по његову појимаљу, нужно зло; њене духовне способности биле су му ништавне, и он се није ни старао да их бар мало проучи. Свестан надмоћности која се испољавала у свакој прилици, он је и ту побеђивао као и свугде. Њих двоје никад не поделише све радости и незгоде којима је обиловао њихов дуги брачни живот. Може се рећн да су живели засебно: он мучен вечито немирним духом, наклоношћу за необичним и непредвиђеним, као и одвратношћу да иде лаким и утапканим путовима; она притиснута децом у непрекидној стрепњи да себн неће моћи уштедети какав прекор с његове стране. Још од првога дана брака навикао ју је да је он једиии господар у кући, и ,да она нема права ни да се брани, ако бн је неправедно напао; за њу су постојале само дужности. Такво понашање према жени није било ни чудно ни ретко, пошто се поклапало са мишљењем тога времена, да у жени треба гледати само женку, чије су способности скучене. Дед се старао да се његово присуство свугде осети, те нам се чинило да нас увек прати његово око. Мада нико није смео да се одупре, ипак је он суревњиво бдио над својим правима и владао као Ј каквој малој краљевини. На његову појаву у дворишту гаров је плашљиво савијао реп и бирао кут где да се сакрије, а коњи у коњушници, чувши његов глас, окретали су главу вратима, да га виде. Био је „господар”. Ручак је морао бити готов у једанаест часова, па ма се земља преврнула! Обедо-

31

ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА.