Topola

нетачно. Херцови радови нису довели до остварења основа бежичне телеграфије, а исто тако нп Бранлијеви. Бежпчна телеграфија Теслпно je дело. Она je основана на Теслпнпм струјама или да кажемо на Теслпним непрекидним и непригушешт осцилацијама и електромагнетним таласима. Тесла je вронашао антену, високофреквентна струјна кола у резонанцији, осцилаторе за произвођење непрекидних и непрпгушених таласа, систем антена —земља на отпремној и пријемној станидп, калемове променљиве самоиндукције и окретне кондензаторе, разне детекторе и друге основне апарате који су му омогућили да већ 1894 оствари бежжчну телеграфију у лабораторпји, и 1897 на даљини од 35 км. а 1899 на даљини одпреко 1000км. Све што je после тога дошло проста je индустриска примена Теслиних проналазака и експеримената, а" једжнж стварнп проналазак јесте Дефорестова триодна лампа, која се показала у даљем развитку радиотехнике од великог значаја. Као што видимо, не само данашња електротехника, већ и техника високих фреквенција и радиотехника дугују свој постанак и развитак Теслиним научним и техничкхш истраживањима, која je врпшо кроз читавих двадесет година, од 1882 па све до почетка овог столећа. Тај епохалнп рад био je од толиког утицаја на развитак науке о електрицитету, електротехнике и електричне индустрије да je изазвао огромне преокрете у целом свету. На том раду заснована су у великпм индустрнским државама предузећа, у којима раде десетине хиљада физичара и инжињера и стотине хиљада стручШIХ радника. То нам објашњава зашто се свим средствима покушавало да се Теслине заслуге умање и да се расподеле на многе друге научнике и проналазаче, који су дошли до славе и капитала вештим искоришћељем већ само појединих Теслинпх идеја, открића и проналазака. Ми смо тачно испитали шта су разни ти проналазачи, као што су Ферарис, Долкво Доброволски, Ц. Л. Браун, Брадлеј, Арнолд, Лебланк, Бушеро, Маркони, Фердинанд Браун, Слаби, Арко, Фесенден, Пулзен, Вин, Александерсон, Арсонвал, Цајнек и многи други, независно од Тесле, пронашли и доказали да je све оно што су они остварили проста имитагшја, а у највише случајева обична злоупотреба и плагијат онога што je Тесламного раније пронашао, патентима заштитио и у стручним часописима и књигама објавио. 3 )

3 ) О. Бокшан, Никола Тесла и његов ппонирски рад у електротехниди. Београд, Свесловенска кљижарница, р. 219. S. Bokäan, Nikola Tesla und sein Werk, Wien—Leipzig, Deutscher Verlag, 1932, p. 344. S. Boksan, Nikola Tesla et ses decouverts, Beograd, 1937. p. 42, C. Бокшан, Полифазни систем и мотори наизменичне струје, нови прилози историји електротехнике, Технички Лист бр. 15 —24, Загреб, 1939 Споменица Николе Тесле, пздање Института Николе Тесле у Веограду, Београд 1937. р. 520. Види још чланке и расправе у часописима: „Технички Лист“, За-