Topola

29

радио ii данас ради као хемичар на универзитету у Загребу, где je створио први фото-хемиски институт у нашој земљи. Он je пиошгр и један од најпозпатијих стручњака на пољу фото-хемпје, Њему прппада заслуга да je прецизирао извесне основне законе фотохемије, да je изграђивао њену експерименталну технику, и разрадио математичку теорију равнотеже фотохемиских реакција. Сарађивао je на изградњи технпке фотографисаља са ултра-црвешш зрацима, који пролазе п кроз јаку маглу и омогућују фотографисање на великој даљини, а могу се искористити и за давање сигнала. Заслужан je и за развитак фотографије помоћу ултравиолетних зракова, која je као и фотографија са ултра црвеним зрацима од значаја за медицину, биологију, археологпју, криминалисткку, палеонтологију и за многе друге практичне сврхе. Његово главно дело, објављено на неких 900 страна на немачком језику 1936 под именом „Општа фотохемија“, претставља не само уџбеник већ праву основу научне примене фотохемије у разним сродним дисцишшнама, као пгго су агрикултурна хемија, биологија и медицина- Због његових заслуга на пољу фотографије са ултра-црвеним зрацима доделило му je фотографско друштво у Бечу златну медаљу, а осим тога добио je и многа друга одликовања у Европи и Америци. За Лавослава Ружичку знамо да je прошле године добио заједно са берлинским професором Бутенантом Нобелову награду за хемпју. Ту награду добио je због његових врло замапших научних истраживања о мушким сексуалним хормонима. Ружичка je као професор и директор лабораторије за органску хемију на Техничкој високој школи у Цириху, развио за последњих десет година систематска експериментална истраживања на пољу хемије витамина н хормона, и дошао у сарадњи са многим својим помоћницима до значајнпх резултата. Истраживања о мушким сексуалним хормошгма надовезала су се на ранија истраживања женских сексуалнпх хормона, која су већ раније вршена у многим хемискин лабораторијама. Бутенанту je први пут пошло за руком 1931 да изолује из мушке мокраће у кристалном стању хормон који потиче из мушких сексуалних органа. Неколико година после тога дошао je Ружичка синтетичким путем до препарата мушког хормона који се данас фабрички производи и искоришћује за тераписке сврхе и за разне биохемиске процесе. Ружичка je још пре тога објавио читав низ научних радова на немачком и француском језику, који се односе на разне гране примењене хемије. Сима Лозанић истакао се својим радовима о електросинтезама. Он je први произвео помоћу електричних пражњења одређене хемиске промене и нова једињења. Радио је извесно време заједно са Јовичићем. Заједно су објавили извесне нове методе и препарате који су у хемији нашли примене.