Tragom života i nauke

98 ТРАГОМ НАУКЕ

Претпоставимо да наука нема никаквих веза са практичним материјалним применама. У својој суштини, наука би била исто што је и данас. Њена теоријска вредност не би била ни већа ни мања, њена моћ сазнања иста. Али таква наука, не само да би била за шири свет нешто што нема везе са стварношћу, дакле неко маштање занесењака, већ и сам научник би осећао по каткад да му измиче под на коме гради, и запитао би се: „Не сањам ли, сва наша наука није ли логична игра нашега разума, која нема везе са стварношћу за коју је везујемо и коју тобоже испитујемо“ Таква буђења свести дешавају се вероватно научницима, али они орзо долазе к себи, јер су ту најобичније примене науке које ће их уверити да наука ипак значи нешто стварно, кад је могла у тој мери да утиче на стварност која је око нас. Практичне примене науке доказ су да наука задире у стварност. То је онај велики значај техничких примена науке по чисту теоријску страну њену.

Иначе практична важност научних проналазака није мерило вредности саме науке. Лоши адвокати науке, у доказивању њене вредности У погледу апсолутног сазнања, наводе и њене практичне примене. Међутим и најчудеснији технички проналасци могу почивати на врло скромној научној тековини а често и на потпуној загонетци.

Једна од последица научнога духа јесте све већа улога коју има организација у савременом животу. Она је врло развијена у узорима данашње