Tragom života i nauke

О ТЕОРИЈСКОЈ ВАЖНОСТИ ПРАКТИЧНЕ НАУКЕ 97

И ПИПИН ПАМУК не НЕ Мени ИЦ ____-____-__-_-------

Наука претставља у томе погледу велику опасност. Научне примене се дају присвојити, на супрот. науци и духовној култури уопште, која се може само стећи. Окружен материјалном културом и применама науке, човек се њима користи и замишља да му припадају, и онда кад им није ништа допринео и кад нема ни појма на чему се оснивају ти проналасци којима се тако поносно користи. Он их је пристојио, а оне су му међутим тако стране! Има нечега што вређа и изазива сажаљење видећи оне који се диче тековинама што им их је дала наука и техника, а који мисле да владају њима што им оне на притисак дугмета или покрет полуге указују своју послушност. Првобитни човек, који је сам себи стварао материјалну културу, ма како ова била примитивна, могао је с правом бити поносан, јер је заиста његово било оно чиме се служио, и његова интелектуалност је могла бити само виша од његове материјалне културе. И у науци самој, све развијенија техничка сретства која нам пружају техника и индустрија, дајући нам готово оруђе научне делатности, могу нам дати варљиво осећање науке и онда када је она отсутна.

Много су значајније практичне вредности науке, по саму теоријску науку.

Научне примене важне су по теоријску науку без обзира да ли подижу човечанство или га воде новом варварству. Примењена наука је у сваком случају једна материјална сила, која сведочи о моћи и стварности науке.

Трагом живота и науке |]