Tragom života i nauke

32 ТРАГОМ ЖИВОТА

Зашто еволуција живога света не би била појава слична путањи једнога метка, т.ј. резултанта чисто унутрашњег механичког одвијања кроз препреке и потпомагања чинилаца хетерогене средине» Тај унутрашњи узрок не мора имати метафизички вид, већ се може замислити механички, иако нисмо кадри размрсити чиниоце те унутрашње потенцијалности. Што су топовски метци падали на једну престоницу која је била изван домашаја топовскога, ипак се није сумњало да та тајанственост није изван закона балистике.

Оно што је највећа сметња схватању еволуције живога света као развијања неке потенцијалности, није, као што видесмо, сама природа тог развоја, већ њен правац. Неоспорна складност живога бића са његовом средином, као и међусобна складност делова и функција његових, што омогућава тако сложен механизам који се, махом победоносно провлачи кроз све препреке тог неорганскога света који живот себи чак потчињава у своје потребе, све то изгледа зналачки подешено у сврси одржавања живота и његовог размножавања. И баш стога што та сладност није савршена и што живот често поклекне у сукобима са неорганским светом, његов је успешни развој загонетан, јер није неодољив ток догађаја, већ покушај савлађивања препрека.

Физичар, изучавајући путању једног метка за који не зна одакле долази, не узима у обзир ништа друго до физичке чиниоце, да би је објаснио. Али