Tragom života i nauke

НАУЧНА ИСТИНА Е 11

последице, то тврђење односи се само на истоветност у оној мери у којој нам је она приступачна. Ни једно сретство мерења није савршено, и најтачније мере су само приближне. Отуда не можемо никад знати да ли су узроци које сматрамо истоветним заиста такви, и да ли последице њихове, које нам се чине истоветним, нису у ствари различне. Нема сумње да никада ни једни ни друге нису истоветни. Стога се може тврдити само то, да начело узрочности вреди у границама оне истоветности коју можемо да утврдимо. Кад бисмо имали сретства опажања и мерења савршене тачности, много теже би било проверити да ли исти узроци имају исте последице, јер никада не бисмо могли два пута остварити исте погодбе, и никада не бисмо могли посматрати исте последице. Наука је упроштена на неки начин грубошћу својих сретстава распознавања и мерења; као год што је лакше одмерити какву робу на „једнаке" делове, у колико је мерило грубље. Кад би наша сретства мерења била апсолутна, тада уопште не би било могуће понављати исте огледе, и не бисмо имали општих појава, већ само посебне случајеве, из којих би се изводили њиховим поређењем закони, које нам данас дају непосредно појаве које нам се чине истоветне, али које такве у ствари нису.

У физичким наукама строги детерминизам се доказује у поменутим границама осетљивости наших сретстава опажања и мерења. Али у науци о животу много је теже доказати га. Махом је