Tragom života i nauke

78 ТРАГОМ НАУКЕ

кве науке. Оно опште знање и искуство које свако од нас има, које смо највећим делом стекли већ у детињству, најдрагоценији је основ свакој науци.

Дете радознало испитује стварност у којој се находи. Испитује даљине покушавајући да дохвати месец; његове игре нису друго до испитивање особина природних сила и тражење њихових закона: лопта га упознаје особинама еластичних тела и оне земљине теже са којом ће целога века његово тело одржавати равнотежу; љуљашка, санкање, пуштање змаја... и ко би набројао све дечје игре које су у ствари физички огледи. Ни у које доба не стиче се толико драгоценог искуства као у детињству, и нема школе у којој се толико научи као у игри.

Наука почива на опште стеченом искуству и знању. Према томе, корен науке дубоко залази у само животно искуство, у оно најшире искуство потребно одржавању живота и које налазимо чак и у животиња. Закони земљине теже или светлости могли су бити откривени тек пошто се о тим појавама знало оно што је изван науке и што свако зна. У томе смислу порекло науке би се губило у тами порекла животињског искуства, које мора бити старо као и сам живот.

Без извеснога искуства о спољашњем свету, одржавање живота је немогуће: треба дознати шта је опасно да би се избегло, и дознати шта је корисно да би се тражило. Дете је неспособно за самостални живот, не само са неразвијенога разума већ