Tragom života i nauke

ПОРЕКЛО НАУКЕ 81

по нагону уметник. Преисторијски човек нас задивљује својом потребом за уметношћу, док његова наука напредује само са потребама његове индустрије којом је једино претстављена. Све науке су постале из материјалних и практичних потреба човекових: астрономија има свој зачетак у проматрању небеских појава у циљу мерења времена и прорицања догађаја; математика је постала из практичних потреба бројања и рачунања; геометрију су земљомерници основали; биологија је потекла из вештине лечења... Наука нема ни духовно ни интелектуално порекло, јер човек није тражио истину ради истине. Кад је тражио истину изван потреба свог материјалног живота, као што је то у верама, то је било да би нашао утехе својим невољама и охрабрење у своме страховању од непознатога. На томе путу тражења истине, одговори су унапред били одређени сврхом у којој се траже.

Тражити истину ради истине, сматрамо данас да је то један од најплеменитијих циљева живота, без обзира на то да ли нас откривене истине чине срећнијим. Могло би се рећи: „Зашто хтети дознати истину, која никад није потпуна, која разорава свет онакав какав нам је непосредно дат, и који замењујемо нечим што може бити истинитије али што је даље од наше природе и што нам је већим делом недокучиво“. Коме се није десило да зажали за оним светом маште у коме смо као деца живели. Не би ли боље било да цео свој

Трагом живота и науке б