Tragom života i nauke

0 ВЕРОВАЊУ И ПОВЕРЕЊУ У НАУЦИ 85

је то тврђење нетачно. Истина је, данас тешко схватамо како су се некада налазиле у науци таква тврђења која је најобичније посматрање или најпростији оглед могао развејати. Аристотелова природњачка дела кипте таквим за нас очевидним заблудама. Али не треба заборавити, да је човечји ум невероватно тешко дошао до сретстава сазнања, која нам изгледају данас тако природна и урођена у наукама посматрања и експериментисања. Тешкоћа је вероватно била у томе, што је требало откопати то оруђе нашега духа под дебелим слојем предрасуда. Декарт, примењујући своју методу, у којој је толико нагласио да не усваја ништа што није очевидно и што није сам проверио, објашњава крвоток механизмом чију је нетачност могао утврдити најпростијим сретствима. У тој теорији крвотока, много виша температура која влада у срцу и „која се може прстима осетити" изазива нагло ширење крви „као што се шире све течности када капљу на какав врло врућ суд“. Декарт опомиње оне који нису вични математичким демонстрацијама и разликовању правих доказа од вероватних, да се не усуде порицати његову теорију ако је нису проверили, јер механизам који он објашњава исто је тако очевидан као што је рад једног часовника! Међутим, Декарт је био у грубој заблуди, јер полазна тачка његове теорије била је лажна: срце није топлије од многих других делова организма.