Trenuci i raspoloženja

Х В. ЖИВОЈИНОВИЋ

међу којима је најчистије и најпуније показује њена Екстаза.

Од других мотива има у овој књизи, сем неколико пејсажа и штимунга, мање карактеристичних за тон Данице Марковић, још и неколико покушаја ретроспекције, као што су више или мање оне у песмама Брига, Сумња, Спомен, Попут Шешалице, Савремена Исповест, Жеља. Неодржане увек у истом тону, са местимичним мешањем елемената, покаткад одвећ у појмовном рашчлањавању, оне ипак на неколико места улазе у ближе. самозагледање и тиме у анализу која је делимично присније везује за акорд њене поетске генерације.

Од дана кад сам раскрстила с небом, Одакле некад тражих надахнућа, И у потреби за насушним хлебом Замишљах снагу великих прегнућа, Ропћем и хулим и ругам се свему: Истини, култу, заблуди, проблему.

(Без Нашписа) Мистичном снагом, коју судба снује, Биће је моје замахнуто бесно,

И неразлучно, повезано тесно, Срце и душа и ум осилује

Од атавизма материнских груди

У крајност грубом атеизму хита;

Свега сам старог отпадник, а нита

Ниједног није што чем новом жуди. (Попуш Шеталице)

Шта да волим сада на тим руннама,

Где никад ниједно не унесе душе!

— Срца што певаше сад једва певуше —

Гле, све иза нас је — ничега пред нама!

Ал ти не разумеш шта мој поглед збори:

Твоје усне молбом шапћу: „Одговори!“

„Волим, увек волим — оне прошле дане..,“

(Сапгопе)

Кад је Скерлић хвалио као највећу врлину Тренушака њихову искреност, он је ту свакојако мислио пре свега на ону незазорност да се каже све, да се каже и оно што се обично не казује,