Trenuci i raspoloženja

РЈУ В. ЖИВОЈИНОВИЋ

ковић онима првим пружила толико да се ови други могу у извесној мери пренебрегнути.

У сваком случају песме као што су: СаПпшт Метшт, Априлска Елегија, Сапгопе, Знаш у оне злашне дане, На бунару, Нпа!е, Екстаза, Мешеор, Јубилеј, Брига — у сваком случају ће те песме, једном претежно због садржајних, други пут и због садржајних и због формалних преимућстава, потврдити трајно своју вредност, па ће — поред других, више или мање успелих, и поред великог броја успелих ставова из осталих песама, забележити у нашој поезији име Данице Марковић с дужним признањем. Ретка искреност којом су, дотад први пут у нас, третирана извесна осећања и извесни душевни проблеми у поезији Данице Марковић остаће, међутим, заувек једна од подвучених заслуга ових стихова, разочараних и горких, ведрих и понесених, али најчешће искрено устрепталих и кад казују јаде и пролазности овога живота, и кад се опијају његовим надама, маштањима, веровањима.

Најзад, свака збирка, већ по природи ствари, има једну неизбежну ману; исту ону коју има и дуже дружење са једном личношћу. Поред врлина ради којих нам је драга, она открива на тој личности и особине које су нам мање примамљиве. Али ако код живих особа ове последње нису без сваког значаја, јер нам њихов рефлекс у многим приликама потамњује и умањује оне прве, код збирака то, срећом, није случај. Код њих смо увек кадри да између свију песама изаберемо оне које волимо, да се задржимо на њима и да ценимо и њих и њиховог писца само према њиховим врлинама. Јер у књижевности је прави израз једног писца оно, до чега је он доспео кад је најбоље успео.

В. Живојиновић