Trenuci i raspoloženja

ТРЕНУЦИ 29

Ти се врћеш мишљу, душе разтрзане, У вечери оне тонова и рима

Под прстима мојим кад је клавир стари Плакао у песми тугу моју давну,

И твој поглед ведри продрб да озари Моје душе бездну суморну и тавну.

Ти пролазиш духом по местима оним, Где пролетње воде шуме и с планина Веје мирис горе дахом осионим,

Где траг наших стопа сребри месечина.

И у таласима те свемоћне плиме Младости најбољи разазнајеш део: Живиш узбуђено безброј пута њиме И њим обасјаваш нови живот цео.

Знам ја — јер је моје осећање исто Тај немир у теби то је део мене:

Он у теби живи побожно и чисто Радошћу и болом среће несхваћене.