Trenuci i raspoloženja

28

ДАНИЦА МАРКОВИЋ

И ту је живот умео тегобу

Да стави на пут разрешења: никад Коб сад се међ' нас не стави да не да, Да смрт ми с тобом буде му победа.

ФЕБРУАРСКА ЕЛЕГИЈА.

Да мирисима пролеће објави Фебруар ведар и насмехнут стиже. Зрак животворни што снегове диже Измами цветак љубичице плави. Пролетњих вода жубор зажубори, И крену живот у долу и гори.

Ми с нешто туге из јесењих дана, Под небом јасним, у пољу широку, С осмехом среће и сузом у оку, Пружисмо руке пут далеких страна, Да поздравимо долазак пролећа Вечног младенца земљиних столећа.

Немиле вране околом не круже, Ласте за кој час што не беху дошле; Али то беше још године прошле:

Да ли се сећаш, о неверни друже, Кад љубичица, пре годину дана, Сплет остависмо измејђ' голих гранар

Наш сан јесењи тад са оним цвећем Ту остависмо да вене и прође,

И болну јаву призвасмо да дође.

Сад залуд поглед у прошлост окрећем: Чар дружбе наше бесповратно оде,

И занос мину кб пролетње воде.

ВРАЋАЊЕ У ПРОШЛОСТ.

Знам да неизбежно у ноћи несане Оплави те, сетног, успомена плима.