Trenuci i raspoloženja

|

—______ 4 о Ирра== г је 4 8 У

САЋХХ ОГМЊЕ.

Сунце се гасило на западу близу

И златило зраком у пурпурној магли Борове што су се над речицу нагли; А далеко тамо у дугачком низу,

На тихоме ветру тополе високе

Виле су се лако сред равни широке.

Сутон је пунио дворану високу;

Под прстима мојим тонуле су дирке, И тонови меки притајене свирке Изливали су се у звучноме току Уносећи собом у арију благу

Шум твојих корака по тешкоме сагу.

Не знам шта се тад у души твојој крену; У очима тамним сагледах ти сузе;

Обе моје руке међу своје узе;

У зеницама ти тиха светлост сену;

Ти протепа гласом кб да милост молиш! „Реци да л ме и сад као некад волиш,..“

Кроз сутон погледом погледах те дугим! У тебе је било јасно, светло око

И чело под црним власима високо

Ведро, а на лицу међ чарима другим Низе белих зуба рујне усне крише. Волела сам све то — је л требало више»!

Онда кад не бејах ни дете ни жена, Не познајућ' снагу пробуђених чула,

ТРЕНУЦИ И РАСПОЛОЖЕЊА 3