Trenuci i raspoloženja

-46

ДАНИЦА МАРКОВИЋ

Мој високи триумф савладаних страсти. Копнела је младост у те жарке часе И животом штурим судба титрала се.

Док пролазе дани бесповратном снагом, Немилосном стопом време док све гази, Без ослонца ступам по суморној стази, С колебањем худим у животу нагом: Под капцима врелим замућено око Непобедну жудњу прикрива дубоко.

ТРЕНУЦИ НЕРВОЗЕ.

Дајте ми коју капљу заборава,

Да благотворно, попут морфиума, Болесне слике раздраженог ума

У склад доведе с поворком представа; Мелемном снагом да ми блажи ране И стиша живце дуго злостављене.

Да бедну људску слабост заборавим — Што снове моје сруши у пепео Кајање позно, низ страдања цео, Труд корачања путевима правим, Безбројне жртве, одрицања многа, Залудни вапај, пут Усуда злога.

Да тој пучини тамна заборава Садашње дане у неповрат вргнем, Да јарам тешки предрасуде свргнем; Крочив у сферу егоизма здрава,

Да живот нови из основа почнем

И дело својег постојања дочнем.

Сићушну клицу што ми даде бићу Вечност рођењем, да јој сада вратим Обилном жетвом, и живот позлатим Блиставим пламом, што би у открићу Искре што души Удес ми је дао Многом што лута путе обасјао.

~