Trenuci i raspoloženja

ДАНИЦА МАРКОВИЋ.)

Г-ђа Даница Марковић није постепено освајала своје место у књижевности. Она га је стекла одједном.

Након две године од првог појављивања пред јавношћу изишла је њена збирка стихова, Тренуци,") и та књига је била довољна да је одмах уврсти у ред носилаца лирскога стварања тога доба. Забележивши је убрзо по њеном публиковању, Јован Скерлић издваја ту свеску жутих корица из велике рпе лирских публикација тога времена и подвлачи у њој, пошто је наређао све замерке, и једну велику врлину њенога писца, који је за њега једно потпуно ново и непознато име.) Та врлина, то је: њена искреност. „Искреност — вели Скерлић у свом приказу те књиге — ретка и смела искреност, искреност коју и људи увек немају, главна је одлика ових песама.“ И пошто је дао неколико карактеристика и навео неколико примера, од којих нарочито истиче завршетак песме баџшт Уегит, Скерлић на крају овако резимира свој суд: „И поред неколико пастиша из Војислава Илића, то је оригинална, лична, своја књига, какве се не јављају сваки дан, нарочито у поезији, и двојином нарочито у српској поезији и у Србији. Код нас је било

ђ) Г-ђа Даница Марковић родила се у Чачку, 30. септембра 1879. г. Свршила је Вишу Женску Школу у Београду и прешла као ванредни слушалац на Велику Школу, на Философски Факултет. Од 1897—1910. била је учитељица, у Београду и по унутрашњости, на селима, али је због нежног здравља морала напустити школу. Сад живи у Београду, у пензији.

2) Даница Марковић, Тренуци, Београд, 1904.

8) Скерлић, изгледа, није знао за стихове које је Даница Марковић пре тога публиковала, јер изрично каже: „име које се први пут чуло у књижевности“ (Писци и књиге, 18, стр. 140).

18