Trgovačko knjigovodstvo. Deo 2, Dvogubo ili dvojno knjigovodstvo za školsku i privatnu upotrebu

5

па наш Диевник. Многи га из незнања нашег законског паређења и пе воде, а многи баш доказују, да је Дневник са свим непотребан.

Наш законодавац имао је (1860 год. у виду нашу тадашњу спрему и образованост трговачку у погледу вођења трговачких књига, с тога је врло мудро и удесио наређење нашег трг. закона, за тадашње прилике.

По нашем закону је Пописник п Дневник уз копију писама све и сва. Само ове прве две књиге треба судом потврдити, а остале се и не спомињу; за Партијалник нема таквог наређења, дакле нема га ни за Главну Књшу.

Ма да ово изгледа просто и непотпуно, опет је ово наређење довољно, па да сваки посао остави по књигама трага. Наш трговац ако води просто књиговодство, дозна из својих књига то исто, што и страни из својих. Наш трговац води „Ручну Књигу“ непотврђену ; али из ове преноси све одмах дневно у Дневник, и то по реду како је посао текао. Из Дневника, ако што има, преноси у Партијалник (неко дуговање или потраживање). Из Дневника види наш трговац стање готовине, пошто су у Дневнику „улави“ п „излази готовине упоређени. Дневпик је књига Благајница и Књига Првобележпица спојепа у једну, као што је већ познато по простом књиговодству, а странци у место ове једне имају две, сваку за себе вођепу и потврђену.

И по двојном начину кад се воде књиге, довољно је за једну обичну трговачку радњу да има књиге: Пописник Дневник (са ручном књигом) и Главну Књигу. За већу радњу, новчане заводе и т. д. треба осим наведених још засебна Благајншца, Црвобележница и мното других, споредних књига. При оваким већим радњама мора се водити Благај-

=