Trgovinski glasnik

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 122

јавља да према изјавама владиних врло оштро нападао неколико ми- по разним стопама (83.60 °д сто 18. кругова, бугарска влада је решенз 1 нистара. Измењане су увреде и у године, 86.80 од сто 1893. год., 92 од да одржп најстрожију пеутралност једном тренутку само што није до- сто 1899. године у евеитуалном сукобу између Грч шло до туче. ке и Турске.

Храатсиа и (ИзвешШаји Српског Пресбироо)

88.80 од сто 1902. год ) поиово је закључен 1906. године зајам 3 и по од сто. Уз рок је томе тај што успех емисија ннје

народа осети несигурност своје егзистенције. Наша земаљска влада издала је 16. фебруара 1912. једну наредбу у којој је упозорила окружне области на појаву кметодерства у нашој земљи у најразличитнјим формама и на-

Протест контролн8 комисије. Рим, 6. јуна. Агенција Стефани има вест пз Драча, датирану јуче 1 с. 35 м. по подне, да у вароши влада мир и да су се аустро-угарска и италијанска одељења мрнара поново укрцала на ратне. лађе. . , Међународна контролна комиси- ) е т Р еће чнтање учитељских плата ја састала се, да протествује што и чиновничких пензија, а сутра до ој није предато једно писмо, које' лази повишење чиновничких плата

(Рад Сабора). Загреб, 5 јуна. Све више преовлађује политичко мртвило. Сабор решава без веНих дебата законске основе. Данас

па затим неке друге основе. Бу џетски одбор непрестано ради па ; ће расправе почети мдуће иедеље. Сутра је у Задру конференција о избориој рсформн. Има гласова да ће између странака и владе до ћи до споразума. Ако се тај спо разум утврди, изборни сабор биће крајем ове године.

увек осигуравао класирање зајмова:'редила да отоме инструишу котарске између осталог 3 и по од сто од 1906,уреди, како би се тој појави, која огод. осгао је већим делом у'рукама|сим кметз, штити и земаљски ерар, Синдиката, који га је узео по сталној : стало на крај. Не знамо колико је цени. Да би се поштедио трг, прибегло; земаљска влада заштитила интересе зесе 1907. године благајничким запис :-ј маљског ерара, али знамо да је од ма са дугогодишњим роковима а 1908. тог времена упропашћеиа пелика маса

су јој упутили усганицп. Убојни бродови пред Драчом. Драк, 6. јуна Пред Драч су стигле једна немачка и једна руека ратна лађа. Одговор Турске Грчкој. Цариград, 6 јуна. Порта и грчки кругови чувају као тајну садржај турске ноте, која даг тт цаоевинв. сланству. п Р евео м ( 2 ) Консолидовани дуг премашао је већ ! 31 марта 1890. г. једну милијарду мара| ка а после пет година он је био већи и од две милијарде; он је достигао трећу Ј милајарду у 1904. године а четврту у 1910 години. Дуг Царевине износиоје 31 марта 1912. години 4,582.242.0.0 мз"Т— —' Г ~-—г~У рака _ сесију читањем престоне беседе. г

РУМУНИЈА.

0тварањ8 уставотворне скупштине. Букурешт, 5. јуна Краљ је отворпо парламентарну

Следећи нреглед показује сгање др жавна дуга на дан 31. марта сваке године почевши од 1878. па до 1912. године.

У беседп својој, краљ је рекао: „Уверен сам. да ће се повољно свршити дело ревизије устава, које ће учврстити државне основице и осигурати за дугс времена мирно и здраво развиће, као и да ће се то извршнти у потпуном споразу му с легитимним интересима земље у духу друштвене хармонпје. У тренутку кзда почињеге рад на делу тако велике важности, осећам нарочито задовољсгво што могу консгаговати да су нашн добри односн са свима државама сада још јаче учвршћени. У интересу мира,|ја верни сталном циљу наше полнтике, ми ћемо бднти над одржањем равнотеже на Балканском Полуострву, равнотеже којој смо толико много допринели прошлога лета и ујединићемо наше напоре заједно са онима који се боре за одржање европског мира. Посета коју нам је учинио у Констанци рускн цар са царском породицом, сем што ми чини задовољство због личног пријатељства, које ми је цар увек тако срдачно указивао, још је и доказ о високом положају, који је у Европи стекла Руму нија својом мудром политиком и снажнпм развићем краљевине. Ова посета је за Румунију још и доказ о великој важности коју моћна руска царевнна придаје нашнм мирољубивим напорима, као и новој освећење нашег славног братског оружја 1877 године и увек прија-! тељских односа, који су све већмај Сад ћемо прећи н? питање о аморрасли између обе земље“. По про ,тизацији тога дуга, које се озбиљпо читању оеседе краљ Је поздрављенј третира тек од 1909 године. Ми ћемо нарочгпо срдачним овацнјама од на ј пре ИС питати природу и емисиону ГИШ^ цллнпвл плт1'..1отЈто г у Ј стиииЈну

године морало се поново доћи на ренту 4 од сто, коју је требало гарантозаги за десет година против сваке конверсије и емитовати је по курсу од 99 и по од сто. Треба поменути да је 3.

кметова, и дз ради тога није ниједан кметодер одговарао пред судом. Шта више кмегови у сопстЕеној одбрани за свој опстанак, не увиђајући довољно законске заштите и не знајући се

Царевинске Главне Дражавне Благај нице, који је једног дана изјавио, да би требало емитовати само 4 од сто, имајући у виду општу интересну стопу у Немачкој. он је емиговао за време свог министровања 4 од сто а у исто време откупио ;е 3 и по од еТо. (Свршиће се).

СИ101РА ЛИСТОБА-

Г О Д И Н Е

Д У г М А Р А К А

1878

72,234.000

1879

138,885.000

1880

218 082 000

188 !

267.811.0 0

1882

319,263.000

1883

348,975.000

1884

373,148 000

1885

410,024 000

1886

440,023.000

1887

486,219,000

1888

721.018.000

1889

883.774.000

1890

1,118.000.000

1891

1,317.816 000

1892

1.685.585/00

1893

1,740 861.000

1894

1,915.733-000

1895

2 081.238.000

1896

2,125.273.000

1897

2,141.260.000

1898

2.182.265.000

1899

2,222.968.000

1900

2, 98.518 000

1901

2,315.650.000

1902

2,733 500.000

1903

2,733.500.000

1904

3,023.500.000

1905

3,023.500.000

1906

3,383.500.000

1907

3,643.500.600

1908

3,643.500.600

1909

3,893.500.000

1910

4,536.633 000

1911

4,523.657 000

1912

4,582.242.060

маја 1909. године публика тражила; користити бољим средствима, долазили 838 милиона 4 од сто и 664 милиона! С у у сукоб са казненим законом, 3 и по од сто, јер се тада и Царевина у цашем је листу било говора отаНемачка и Пруска ионудиле једновре- квим случајеаима, па смо констатовамено и 4 од сто и 3 и по од сто, Л и, како је и суд морао да увиди бекоји је био са свим испод а! рап. Као ДН о стање одераних кметова и да им што се види, 4 од сто одговара боље призна право самоодбране. него ли 3 и поодсто стању иемачког Мислили смо да ће те појаве присифинансијског трга. У осталом то је и : лити наше управне власти да дадувамишљење Вермута, бившег .Чинистрај жност својим наредбама, па да ће рздикалним средствима сузбити кметодерство и његове последице. На жалост, до тога кије још до данас дошло. Због ове немарности управне власти према извршавању својих сопствених наредаба, мн смо присиљени, да поново бележимо случајеве, који су последица очајне кмето.ске бо;бе за опстанак. Давно познати кметодер на Крајини љутој, адвокат др. Катичић, који је на жалост нашег тежачког карода и на срамоту 20-ог века и народни посланик повезао се прошле суботе са својом двојицом субаша Мешом и Ахметом Абдихаџићем, који су као и он кметодери, у лов на кметове. На путу између Бихаћа и Бос. Крупе код Дренова, дочекали су их наоружани тежаци да им за увек спрече њихове кметодерске подвиге. Субаше су главом платиле, а Катичић је чудним случајем остао жив, да на својој. души носи грех за пале жртве, и да прича свету лричу о освети увређеног роба. Овај жалосни случај биће па разне начине коментарисан. Кметодери и кметодерски пријатељи тражиће по своме правном осећању главу за главу. Биће их, који ће као хијене, искоришћавати мртве лешине за своју политичку глад и тражиће од власти н суда да сестави у њихову службу. Ми нећемо да прејудицирамо суду у овом случају; али га ипак истичамо кзо опомену нашој управној власти, да га, као и све до сада сличне, добро уочи како би већ једном дошла до

сбију чланова парламента. Беседа Је у више махова прскидана бурним пљескањем. При пролазу но улицама владалац је од масе света одушевљено акламован. Свађа у сенату. Букурешт, 5 јуна.

стопу разних зајмова Царевине, којих има свакојаких Од 1877 до 1894. године емитован је зајам 4 од сто и то по све већим

Кметодерска погибкја. Сарзјевска „Отаџбина“ доноси под горњим патаисом чланак, у коме се осврће на једиу нову аевољу и несрећу босанско-херцегсвачког сељзка. Тај чланак гласи овако: Закон о факултативном откупу кметова донео је, како је већ познато, једно иово спекулаптско замимање и I примамљиву професију у нашој земљи. Сви они варошки, па чак и сеоски, | елеменги, који иису способни да на ! поштен и пристојан начим повећају своје богатство, одали су се куповању н арекупљивању кметовског робља. Те бездушне људе, који сталним повишавањем откупне цене отежавају кме! товима избављање из робије, назвао је народима кметодерима. Али ово благо име не карактерише ни из далека особине људи, који се баве тим послом. У нашој јавносги било је већ за кратко време много говора о чудима и покорима, који почимише они нељуди међу неуким, невештим и наивним кметовима, мада је наша штампа и мада су наши озбиљии полити-! уверења, да је данашње кмеговско чари већ одмах, чим је изгласан закон С тзње посгало до крајности несносно о факултативном о:купу кмегова, упо- и да се више не може озако одржз зоравали и наговештавали онасност, взти која ће задесити наш тежачки народ. У саборскоЈ седници од 22. марта 1911. г. изговорио је народни посланик Петар Кочић ове значајне речи: „На темељу факултативног, решава ња створиће се у пуној мери несаве сна трговина на штету и кмета и аге, избиће на површину разноврспе спекулације и развиће се онај страховити и штетни посреднички иосао нзмеђу аге и кмета, који ће вршити разни спекулантни и нссвесне шићарџије. Појавиће се црни врани и гаврани и гулиће кожу са кмета и са аге!“

стопама од 93.82 до 104.77 од сто. За- На овоиовм<о запомагање меродавјам 4 од сто био је напуштен 1885. ни фактори иису се много освртали, I године а узет је зајам 3 и по од сто I нити су хтели да верују, да може доп ' I К0 Ј И пак У СТ У ПИ0 место 1890. год.ј ћи време, када ће врани и гавоани заДанас по подне седница сенатајзајму 3 од сто по стопи од 86.39 од' Р Р И

дати и њима посла, да опетмалопромисле, шта све може учинити један и чланова већине Филип«г™ њ| „ - ” ”” ” послеј несавремени закон, и какво може зло И ЧЛлНОва вепине. Филигњску ]С многоброЈНих емисија 3 од сто зајма 1 наступити у

била је врло бурна. Дошло је до сто. Ипак се вратило на зајам 3 јаке свађе измећу конзервативаца|по и 4 од сто. и доиста

ДНЕВНЕ ВЕСТИ. Министарсна седница. У Министарству Иностраних Д§ла била је јуче по подне мннистарскт седница под председништвом г. Пашића. Скупштинсна седница. Народна Ску пштина има данас седниц/ у депет сати пре подне. На овој седници решаваће се о извештзју варификационог одбора.

Ново акционарско друштво. У Београду се оснива ново акционарско друштво са називом „Онште српско друштво“. Правила за оснивање овога друштва послата су ни мишљење једној земљи, када већина: Привредном Савету.