Trgovinski glasnik

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 145

Скипетара, бранеНи варош прогив непријатеља који иду напред. Сви су узвикнули: „Живео рат, живела Албанија и наш кнез Виљем Први!“ Тврди се да су Епирци заузели Дикали, који је на пет сати од Валопе. Бугарено-румунски пограничии сукоб Софија, 3 јула. Бугарска Телеграфска Агенција јавља: Једна читава чета румунских војника, око поноћи, опколила је бугарску караулу, која је на пугу између Варне и Добрића и отворили паљбу, и ако није била иза звана. Бугарски војници, у намери да избегну пушкарање, оставили су караулу и повукли се. Румуни су ушли у караулу, узелн једну ловачку пушку и вратили се око 4 сата ујутру. Кад су Бугари понова ушли у караулу нашли су у њој чауре од румунских куршума. Букурешт, 4. јула. Румунска Телеграфска Агенција јавља: десила су се два нова инциндента на новој бугарско румунској граници. Јуче су бугарске страже пуцале на румунску стражу близу Дуртукаја, а ноћас су бугарске страже пуцале нарумун-1 ску патролу која ]е обилазила сгражаре код Кујунџука. Румуни су одговорили на ту паљбу и Бугарп су побегли. Изјава бугарске опозиције о зајму. Софија, 3. јула. Опозиција у Собрању објавнла је коминике, у коме изјављује, да уговоре, који се односе на зајам, известилац није прочитао у Собрању, нити су они упућенп парламентарној комисији, ниги је било икакве дискусије услед велике ларме, која је учинила немогућним свако гласање, У осталом стенографи у њиховим белешкама нису записали да је изношен какав предлог ове врсте. Према томе опозиција сматра да ови уговори нису усвојени и као такви не могу имати силу закона, чак кад би их влада поднела и краљу на потпис, Турски парламент. Цориград, 3. јула. Влада је поднела парламенту законски пројекат тражећи ванредни кредит од 5 милиона фуната за наоружање, како би била спремна за сваку евентуалност. Пројекат је упућен буџетској комисији. Затим је парламенат отпочео дискусију буџета министарства војног. Мииистар Енвер паша, у свом говору подсећа у каквим је приликама узео у своје руке министарство војно — обвезавши се да реорганизује војску и да је стави у ста ње, како би поправила претрпљене несреће. И преко моје воље морао сам уклонити из војске неколико официра, који, изашавши из школе пре 40 година, нису могли научити модерне системе и заменити их младим официрима, способним за рад. После територијалних губитака негдашња војска била је сувише велика и она је била смањена. Али са новом организа Цијом не може се постићи оно што се жели ако би остао ранији буџет. Министар завршава изражавајући наду да ће војска умети да брани земљу (пљескање). Парламенат је вотирао, без дискусије, буџет министарства војног који износи 6 милиона динара.

НРЕГШЈОГАША. Ц1та доноси Г А Нап“ Пештански лист „А Нап“ донсси интервју свога дописника са бароном Гизлом, аустријским послаником у Београду. Уважени барон, ако је веровати „А Напу“ рекао је ово: „Прекор, да сам претерао у опрез ности, није оправдан. То је била моја елементарна и природна дужност, да грзђане монархије на најенергичнији начин заштитим и ја смем одлучно тврдити, да би се без мог заузимања, страини догађаји доиста одиграли. Шта се ту припремало не може се ни улепшавати, ни порицати. Ја не верујем у гатке, али сам потпуно уверен да је припреман страшан атентат да најситнијих појединости. Решени извршиоци већ су заузели били своја места и само очекивали на знак. Што тај знак није до сад дат има се захвалити мом енершчном поступку. Доста је и толико из тог гозора госп.одина аустријског послаиика. Сад је на реду да узме реч г. Пашић, али уједно да и то процени: може ли он и дзље одржавати односе с човеком који тако душмански клевета Србију и сасвим неосновано у најцрњим бојама представља јавну безбедност у њој? На видело. Црпо жута штампа подстрекнута својом дипломацијом а са бароном Гислом на челу проблла је да натури Српству она иста дивљаштва, која су њихови „племићи" и „кавалери" починили по Сарајеву и Загребу. Г. багон Гизл прво је онако генералски загрмео широм целог света: Комите су аустро-угарско посланство бацили у ваздух].. . Српска несвесна фукара убила је барона Гизла, аустроугарског посланика ... и, Срби су у обесу свом поклали све грађане, ауетро-угарске поданике. На вест тог страховитог погрома дојурили су овамо будимпештански ритери а ла Дери и Леваји, који су неваљалством и Содоми и Гомори— Будимпешти додијали и то по признању поштених мађарских новинара. Ове одличне госте дочекао је.., ко? Главом барон Гизла. Нити се он застидео да им после крупне неистине изађе на очи, нити су му оми разбили главу што их је такогрдно насамарио. Бадава браћа су свуда једнака и одмах се разумеју. Речена господа у место да су са постидела и саветовала како да се извуку из свог рођеног муља и оперу од срама у који су се сами заглибили, продужише и даље фабриковање неистина на квантум. Патентирање лажи на квадрат. Ово гиздаво швалерање трајало је 36 часова — баш као и бујан живот швалерастих водених лептарића на Тиси реци, који такође нестају брзо и остављају шљам. Од разорене зграде и смрти великог мужа дуалистичке монархије не би ништа, пардон, трагедија се ипак претворила у комедију и да би иронија била већа, — исправни новинари кришом фотографишу и храброга генерала и „разорену“ палату. А г. барон Гизл? Он, ни лук јео — ни на лук мири сао, шири и даље трулеж без зазорз од себе самога. И, да видите, доста вешто. Вели, да је тако извештај добио са веродостојне сгране. И саз.ако нађе штромана — још ће донскле изгледати коректан — бар по бечким појмовима. Но то му зато неће никад скинути предикат „Мађарорсаг-а“: излапели аустријски генерал. Тако стоји ствар са г. бароном Гислом Ца видимо сад стару убојицу и мегданџију г. Шторка. Овога су господина ухватили мађарски новинарч у фабрицирању бестидне неистине. „Аг ЕзГ' је то у једном свом чланку већ ч наговестио. Поједини дописници мађарских ;//стова оптужили су га јавно пред ошмгним Србима да је у прилог ј< дне своје неистине и њих Шерао у лаж и ако су се они шчно уверили, даствар' не стоји онако, како /77 о г. Шторк тврди да је својим очима видео. Интерес би био и Србије и суседне монархије да се ствар испита и да се г. Шторк достојно награди за својекавалирске подвиге .. Да се служимо речима мађзр. новинара:да сеЈнајозбиљније прегледа његово здравствено стање. Ми за наше речи стојимо на биљези и наше наводе доказаћемо отменим сведоцима и с ове и с оие стране Дунава.

Конзул.

Српско аустријска запетост. „Коријере дела Сера“ у извештају из Беча, региструјући узбудљиве вести о српским претњама и нападу на аустроугарско посланство, вели између ссталога и ово: Српски политички кругоки сматрају да се у А>стрији намзрно желидржати грађзнство у једнакој рзздражености, публикујући све изводе српских но вина против Аустрије; зацело аустроугарска влада озбиљмо намерава у чинити енергичан корак у Београду, те објављујући оно што пише срп ска штампа, мисли да тиме оправда своје будуће држање према Србији. Међутим, како причају Срби, овога пута српска влада неће попустити ни под којим условима, јер би против себе имала цело јавно мишљење. Некиналазе врло симптоматично што је о сарајевском атентату наједанпут пре стало писањеу бечким листовима. Сумња се ваљда да може одједном да се изнесе нешто би као бомба пало и изавало сензацију и на тај начин дало још јачег повода аустроугарској влади да с највећом енергијом тражи да се њени захтеви у Београду изврше. Овакво неизвесно стање у Бечу има свога утицаја и на берзи. За цело конфликт између Аустрије и Србије, у овом моменту, морао би донети најтеже последице. И због тога баш има наде да ће се и у Београду и у Бечу постарати да се елиминирају сви спорови и неспоразуми и да ће на обе страче преовладати здрав разум. У томе има велике наде у моћну помирљивост цара Фрање Јосифа.

ДНЕВНЕ ВЕСТИ.

Принц Павле у бањи. Принц Павле стигао је у Врањску Бању одакле се са Њ. В. Краљем отпутовати у Рибарску Бању. Помен пок. Хартвигу. Данас у 11 часова пре подне, биће у Саборној цркви седмодневни помен руском посланику Хартвигу. Министарска конференција. Јуче по подне у министарству иностраних дела била је министарска конференција под председништвом г. Пашића. Збор београдских радикала. Сутра, у недељу, у девет сати пре подне у хотелу „Пари.з“ биће збор београдских радикала, на коме ће се извршити избор посланичких кандидата

за град Београд. На овоме збору госп Пашић говориће: о политичкој ситуацији, одржачном раду радикалне странке и значају будућих избора. Радикална листа у Београду. За град Београд посланичка листа старијих радикала утврђена је овако у месном одбору: 1. Н. Пашић 2. Мих. Марјановић, 3. Бенцион Були. 4. Милан Капетановић. Министар у агитацији. Г. Љуб. Јовановић, министар просвете, отлутовао је у агитацију у округ смедеревски, где ће бити носилац радикалне листе. Одликовани лекари. Г.г. д-р Лаза Илић, д-р Станојло Вукчевић и д-р Илија Коловић, лекари одликовани су орденом Св. Саве другог степена. Г.г. д-р Алекса Стојковић и д р Светислав Андрејевић одликовани су орденом Св. Саве трећег степена, и г. д-р Божидар Јанковић орденом Св. Саве петог степена. Свесловенски пчелари. Г. Министар грзђевина одобрио је подвоз на срп. држазним железницама за учесиике IV Свесловенског Пчеларског Конгреса у Прагу, у једну четвртину цене тј. плаћа се једна половина карте од полазие станице до Београда а иста важи и за повратак из Београда кући. Сваки учесник треба да пошаље одмах 5 дин. за чланску карту и 1. дин. на имејорганизационих трошкова, како би карту и легитамацију за повластицу, у вожњи на време добио. Новац се шаље на адресу: г. Крсти Мршуљи Београд. Полазак из Београда за Праг 23 јула по подне. Земљорадници на страки. Ради упознавања са савршенијим начинима рзда у земљорадњи, Министарство Народне Привреде послаће о своме трошку тридесет и четири земљорадника на поједина угледна имања на страни. За питомце ће се примати првенствено свршени ђаци нижих пољопривредних школа, који раде на своме имању, а поред ових и други писмени и окретнији земљорадници. Кандидати не могу бити млађи од 18 ни старији од 30 година, а уверењем морају доказати да имају имање најмање од пет хектара. Пријаве се морају поднети Министарству Народне Привреде преко државних ехонома најдаље до 15 јула ове године. Уз пријаве треба послати: крштепицу, школску сведоџбу, општинскоуверење о досадашњем раду и владању и уверење о величини имања. Питомци ће се бавити у иностранству просечно око пет месеци према томе где и с каквим задатком буду послани. Летина у онругу београдском. Према извештају пољопривредног одељења Министарства Народне Привреде, летина у округу београдском у прошлом месецу стојала је овако: Озима и јара жита су процветала н врло добро напредују. Јечам се увелико жање. Принос ће уопште бити добар, Кукурузи су свуда одлични. Прашење је завршено, огртање отлочиње. Баштенски усеви уопште су врло добри. Траве на ливадама су покошене и принос је бив врло добар. Детелишта се и по трећи пут косе. Виногради су прецветали и заметну; ли род; обећавају осредњу бербу. Воћњаци су уопште у добром изгледу и даће осредњу бербу. Стока како крупна тако и ситна опорављена је и добро изгледа Живина такође. Пчеле имају довољно паше и I напредне су.