Učitelj

50

ствар тако озбиљне природе, ипак неће | на уму потребе, које треба основна

бити лоше, да се неколико речи проз-

бори о нашем гледишту што се тиче важности закона о основним школама.

У нашој земљи има и дан дањи врло млого људи, међу којима је и доста знатан део и саме интелигенције, који сматрају основну школу као неку сићушну, малу и незнатну установу, која подмирује једну, по њиховом мишљењу, "малу потребу у држави. По њиховом мишљењу, основна школа треба да да мало писмености: да ђак уме читати, писати, молити се богу, и по мало рачунати, па је онда извршила своју задаћу; за то, веле они, не треба бог зна какве науке нити какве нарочите вештине. То може извршити сваки ч0век, који је само толико писмен, да зна оно, чему треба ђака да научи. Такво посматрање и гледање на школу, датира се још од онога доба, кад наша школа, по несрећи, и није никакве друге задаће ни имала, нити је се од ње каквих већих резултата тражило, сем голе писмености и по неколико „на изуст“ изучених реченица из црквене историје, катихизиса или друге које књиге. Међу тим, људи, који знаду у чему лежи снага и моћ свакога друштва и државе; који познају главне чињенице те снате и моћи, данас већ не сматрају с те ноге основну школу, него јој на сваком кораку дају све већу и јачу важност, и оснажавају њен уплив на народну свест. Такви људи не узимају у обзир шта је некад била школа, и како је вршила свој задатак, него увек гледају и мере сваки акт, који се тиче школе, према ономе каква треба да је данаг школа. Сматрајући основну школу с тога гледишта, а имајући

школа да подмири код нас, ми морамо

· утростручити нашу пажњу на сваком

караку, кад уређењу њеном прилазимо. До сада управо основна школа није

_ни наблизу вртпила онај задатак, који · треба да врши према сувременим зах-

тевима који се траже од ње. Основна школа била је код нас може се рећи, ништа више него слушкиња гимназији. Њу су учили за то да могу прећи у гимназију. Друге какве цељи она није, рекли би према њеном досаданем уређењу, имала или бар није никада постигла. Међу тим, у земљи једној у којој је тек 7— 8", писмених људи, и то не образованих нето смо ипсмениг то се не може равнодушно гледати, ако колико толико имамо обзира на сувремени развитак осталих народа и ако водимо рачуна и брите о будућности наше државе. Овим се предлогом иде на то, да се основној школи да могућности да постане оно што треба да је т. ј. да постане школа у којој ће се образовати не само они који мисле да буду „господа“, него цео народ, па ма чиме се ко после занимао. И заиста, нема јаче гаранције за срећу и будућност никаквог друштва од свести народне, кад продре у масу. Све установе, политичке и економне, илузорне су ако народ нема свести и толике увиђавнос и, да их уме у свако божије доба одбранити и сачувати. По натпем мишљењу основна је школа, кад се уреди у томе духу да буде приступна свакоме па и ономе пастиру са омољеке бачије, најмоћнија чињеница да то изврши. И као год што јеу парламентарним земљама опстанак свију слобода само онда сигуран, кад су све