Učitelj

52

бисмо а и требало би, много отшир- | што је ђаку нужно у школи. Сем тога

није зборити о значају и важности добро уређених школа. Но о томе сваки ће и сам умети мислили, ко год је иоле познат са чињеницама које потпомажу народни развитак и напредак. —

У !. члану овогу закона говори се о задатку основне школе. У 2 чл. излажу се предмети који ће се предавати, међу којима видимо и пољеку привреду, цртање и красопис, и геометријске облике као нове предмете, којих у садашњем распореду основних школа нема. Против тога немамо шта. рећи. Можемо се само радовати што је међу остале предмете увршћена и пољска привреда, без које би школа половину своје вре-

дности и снаге губила. У осталом ко- |

лико ће се пажње томе предмету покло-

| тану сва код њега да

нити и какве важности дати у основној

школи, то зависи од наставног плана који ће доцније министар издати.

Члан 3. гласи: „основне школе имају

свега шест разреда од којих се сваки да сиромашан остаје сиромашан док је

свршава редовно за годину дана. —

Прва четири разреда чине нижу а по-

следња два (У — ЈУ) вишу ос:овну

школу. Нижа основна школа може опс-

тати и непотпуна, без реда =...

Што се куре учења у основној школи подиже, то је лепо; то је баш истин-

четвртог раз-

ска потреба захтевала. Али сад нас-

таје питање о могућности како да се

то изведе. Пре свега ми сви знамо, како је и до сада вечито отежаван па.

често и осујећаван рад школски једино

с тога, што по кад кад наступе рђаве | године, па родитељи савршено нису у

стању да подмире и оно мало потреба,

узамамо у обзир још и то, да треба нарочито сиромашнијима давати могућности, да дођу до неког знања, те | тако да поправе свој положај ; јер иначе ако би врата школска била отворена, само богатијима, онда би се, како нам се чини, систематички ишло на то, да се створи класа пролегаријата. Ово би нарочито било у сељачком свету, пошто би богатијима давато срестава не само за одржавање онога што има, него и за увећавање свога имања. Међутим, спромашније породице, које неби биле у стању да свој подмладак школују, још би више падале у сиромаштво намножавањем. То је са свим природно. Рецимо један отац има петоро деде; он је сиромашан и није му могуће бат ни једно да школује, те тако 0сса њим раде. Имање је мало било и онда кад је он сам био, а доцније, кад и његова деца,

· дорасту и буду породични, разуме се,

да ће бити још горе. Тако би дошло

жив, и што год се више сиромашна породица умножава у толико ће сиро" машнија бити. Истина има многих, којима ће чудно изгледати кад кажемо

да има таквих људи, који нису у стању ни онолико да утроше на васпитање своје деце, колико основна школа захтева, али ми се на то ни мало пе обазиремо. Онај, ко није био у каквој "школи пре две три године, неким местима једоше зеље у место леба, да завири у торбицу каквога сељачета и да види лебац умешен од меки а и зеља, тај, да богме не може олако веровати. Таквих примера било "је стотинама а биће их и од сада,

кад оно.

кана авва ај.

у