Učitelj

НЕ

Довде смо говорили о прози у „Орпчету“ сад је ред да видимо какве су песме. Готово ни сами не знамо шта о томе да речемо. Ми само то можемо да кажемо да им се прохтело да певуцају па немајући ваљда куд (јер чика Јова не прима којешта) да своја појетска изливанија проспу, нађоше за то „Српче“ а посредно њиме у младеж.

Кад би песма, које су у „Српчету“ спеване, биле бар разумљиве за децу, па ма и не имале појетског чара, опет би било којекако, а овако кљукати младу српчад са нити песмом нити прозом, већ меланжем обојега, више је но грех. — Ево ће мо и неколико стихова да наведено за уверење, да се види какве су и саме песме.

Из песме «Поздрав» Олушали сте ко је Србин И о српској знате слоги (слози) И о стенам српском станњу Причо вам је многи многи (зарбаш двапут) И о крвци што је текла Оних кобнихг прошлих дана И о срцу српска сина И оштрици јатагана

О косовски осветници — Поносу нам историје Причаху вам многи многи Али с нашег краја није Још вам нико није причо Са попришта свих ти мена Српском крвљу попрсканих Са рапавих наших стена ИТД. «Брод наука,« Плови! плови травом броде Та силна те снага тера, Напред товар натраг пуно Пуно малих пашажера Каравиљка, ту је мила А малена крај ње Дона До ње Отанка до ње мачка Села као нека бона (Е кажите сада да ово није појевија). МТ. 4. »димњи зрачак.« На мој прозор зрачак мали Час се диже а час опет пада Ко да теде рећи кад ми лице сину Диж' се рад те чека санци већ нек мину. ИМ и

» Пред свитим Савом«

(0) света сени дедова мојих, Најдешта слико жића ми мила, Просветитељу домовине ми

И бранитељу прот свију зала,

Ти што ми дајеш крепости снате, Чије је лице па очи благе

Земљи се вини спаси ми род. и т. д.

(Оваква фантазија није била ни у Бојрона).

Ове четири песме, из којих смо неколико стихова навели, такве су природе да нит имају какве садржине, нити разумљиве стихове и према томе нису никако за децу. Читаоци ће и сами судити из овога, какво је и остало. Само једина песма „Лобро јутро“ добра је, она је и

не. Ми би братски саветовали младе пе-

песама употребе на какав кориснији рад и најпосле упућујемо их да прочитају „Уништење естетике“ од П. Тодоровића и „Реалност у појезији“ од Марковића ту ће се најасније огледати. Не мислите да ми ово говоримо из егоизма, (себичности), боже сачћвај ми вам ово говоримо као ваши пријатељи.

Из свега што смо до сада рекли излази да „Српче“ није потревило онај пут 60јим је требало да удари; да се и не приближује „Невену“ и „Голубу“ а куд ће боље бити; да три покретању листа нису имали на уму да корист допринесу младежи (јер да им је стало до користи писали би по „Голубу“ и „Невену“ као што и има од њих тамо неколико ребуса ит. А.), већ да се испричају и испевају. И

чије пријатеље већ као дечије непријатеље И сад мислимо да је оправдано оно од

Крилова;

Бћда колђ пироти начнетђ печђ сапожникљ а сапоти шитђ пирожникњ

Напослетку обраћамо се свима пријатељима младежи, а нарочито учитељима, ла ако други број „Српчета“ не буде бољи од првога онда слободно, да се не зау| вимљу око распростирања листа, — него | нека препоручују „Невен“ и „Голуб“ за | сал најбоље дечије листове. | Рад. Вељ.

лепа и разумљива за дух дечији, а остале.

снике, да време, које троше за дељање_

према томе ми их не сматрамо као де-.