Učitelj

НЕ

способностима са мушкињем. Психичке разлике између обојих полова у таквом су случају продукт историских услова, по томе, што ближе к почетку културе, тиме бива већа умна једнакост између мушкиња и женскиња. Истеривање женскиња, из универзитета и одузимање њихових права на медецинску практику, било је је као последица преобраћања науке а особито медецине у корпоративни занат, у срество за живот. — Оно дакле, што се пре 600 година сматрало као сасвим природно, то се сада преобраћа у утопију и у дрско питање, женско питање, око кога се још од прве Француске револуције па до сада непрестано води борба.

Професор Лајден је кратко, но у доста крупним потезима нацртао најновију и-

сторју женскога питања. Овде ђе бити.

добро да прибележимо улогу Француске у овоме питању, и ако противници женске равноправности и не признају Француској нпкакве заслуге по томе питању. Истина, да је се Француска у последње време држала доста пасивно према томе питању, али има млого узрока, који оправдавају тај грех овој народности, која је свагда стајала на браник погажених ч0вечанских права. И за женско питање је Француска прва почела борбу у оно вре-

ме, када су све друге народности забо-

равиле на средњевековну равноправност женскиња. Година 1789 заједно са прокламовањем човечанских права (агон5 де ћотатпез) прокламавала је и права женскиња (дтонз дев Теттег), што се има приписати у заслугу Олимпији де Гонж, чије ће име вечно остати у успомена, као првог пионера, који је дао сигнал на борбу за ослобођење женскиња. Истина, да је после 4 године конвенат затворио све политичне женске клубове, и тиме уништио политичка права женскиња, али већ у другој јулској револуцији питање о еманципацији женскиња, опет излази на видик у Француској, и од то доба оно је постало у свој Европи животно дневно питање, налазећи у прво време браниоца

ме у А. Дими сину. После јулске револуције женско питање прелази у Енглеску, Немачку, Швајцарску и Русију, а у Француској престаје борба 38 еманципацију све до најновијег доба. Томе је узрок реакција. Друго царство Француско угушило је сваку слободу мисли и систематски је развраћало здраве инстикте Франуског друштва према женском питању. У Паризу је друго царство произвело такву грозну деморализацију, да ће се Паризлије дуго још понашати према женскињама — лекарима својом обичном Фразом; сеја п'езђ раз Гаћате 4'ппе Теште (то није посао жене.)

После Амерпке пема ни једне друге државе у Европи, која би се дибералније понашала према женскињама, осим Швајцарске, где могу оне изучавати све што

| им је воља, али под истим условима, као

и мушкарци. При изучавању Анатомије оне секцирају саме, а кначе слушају за-_ једно са студентима лекције на једним истим курсовима. Па опет је до сада само једна женскиња положила медичкоФилозофски испит, али није свршила цео курс. Медецински је курс у Швајцарској врло дугачак, те зато и професор Лајден сумња, да ће медецина привући већи број женскиња. ;

Од држава, које претендују на културност и прогресивност, јавља се између осталих пре свега Аустрија, а затим Пруска, која уступа само Русији. Пре некодико година у једноме најлибералнијем универзитету лајпцишком, слушало је неколико женскиња на факултетима Философском, правном и медецинском. Једна је од њих, гђа Јевреинова из Петрограда, свршила са успехом курс на правном Факултету и добила је диплому доктора, пошто је издржала „превасходну“ дизертацију. Но кад друге две даме хтедоше да положе докторски испит, онда им влада-не даде, и оне морадоше да идуу Швајцарску. Тако исто и ФилосоФскп Факултет либералног лајпцишког универзитета одбио је једну даму, која је хтела

свог у Жоржу Санду а у најновије вре- | да полаже локторски испит. Лајпцишки