Učitelj

6

Како мати утиче на накарактер људи

(по смилосу.)

Држава, је срећна не само кад је силна и богата, не само кад је чувена на страни и кад је накићена великолепним палатама; него је срећна и пресрећна кад има људе добро васпитане, добро изучене и заоденуте честитим карактером Па и пропаст једног народа, само спомен на његове велике и славне људе, даје му нов живот. Мртви стоје пред живим као виспрене судије и славни сведоци, као што су они некад радили, тако. сад мисле њихови унуци; славна њихова дела и сад прима њихова отачаство. Угледни су карактери душа сваког народног живота. А карактер се развија по угледним примерама од прошлог и садањег живота, но прави извор свега, треба да се нађе у кући, у очиној кући. где је мати једини пример за углед. :

У очиној кући детету се открива срце, развија разум, буди ум, а после свега овог дете чвршћа и јача у карактеру да се поведе по злу или по добру. Ни у најпаметнијег човека неналази се ништа у карактеру, а да то није добио у најранијем добу детињства. Што први пут дете примети то му остаје за свагда; прва радости прва бољка, прва срећа и несрећа увек се мери по првом добу живота. Што је дану јутро, то је детињство човеку.

Дете се подиже телом и духом у кући међ мушкињем и женскињем, и постаје добро или зло према виђењу и опхођењу (околних) укућана. Ако у кући увек влада, љубав, ако памет и срце господари, ако руководе и управљају дететом разумно и љубазно, то знајте, да ће од таког детета, одрасти добар грађанин, достојан насљедник родитеља, човека, који привређује и себи и људима. Ако ли је паку кући простоћа, саможивост и пустоћа и тако се суди идају законе, и то ће тамо излазити сурови, љути и саможиви људи, који ће бити утолико више штетнији општини и друштву, у кодико је више познат

са сувременом цивилизациом, и која му још може и помоћи пружити. Поставите једног најбољег Филозофа на место, где царује свагдашња простота, п видећете, да ћеи он сам подивљати, а како ли да не подивља безазлено дете, које у прво доба, докле је слабо, прима све, што види н чује, па чак и ход и реч, и обичајеин карактер. За то је право казао један стари мудрац: „Подај дете робу да ти га однегује, и ти ћеш имати два место једног роба“. Из овога се лако може разумети, да дете треба да се угледа све на добре и угледне примере. А мати је први угледан пример, који је сваки час пред очима.

„Добра мајка“, вели паметан Инглез, „вреди више него стотину писмених људи“. Она привлачи кући као магнет свако срце; њу гледају и слушају сви, сви јој следе и раде оно, што она ради, а да човек гледа и да ради шта други раде т.ј. да подражава, то је, вели Филозоф Бакон, светлост за науку. Пример чини више од науке т. ј. наука од самог рада, учења без речи; јер је такав наук бољи, него што би га могао казати и најречитији језик. Учите добро, а чините зло, па ћете се уверити да нисте ништа учинили. Сама деца не слушају оног оца, који једно говори, а друго ради.

Мајка је највише с дететом, и за то њени радови више служе за углед и пример деци него очини. У кући је мати краљица, јер у добру и злу деца најпре гледају њу у очи; по њој се поводе, њене обичаје и карактер примају.

Мајчине љубави и утицаја сећа се човек до смрти Кад човека у свету притисну послови, старања и невоље, он у тешким часовима обраћа се својој матери, да у њој потражи утеху, ако не и савета. Сами уздаси: „Мајко, јао моја мајко“! чине да нам за часак лакне бољка.

Чисте и добре мисли, што је мати уливала у детињу душу, мало по мало ра-

а ва а.

(деда а ли ос

о