Učitelj

__ 109

Ето од једне овце две коже!

Но неће бити баш све тако ! да што — Зато, ш!о ће многи оштроумни људи из овога направити овакав рачун: .000, две хиљаде опћина и надлежателстава, то је, сем приватних претплатника, 2.000. редовних претплатника ! Дакле сваки лист мора излазити у 2000 и више примерака ! — Од 11 листова, 11 пута толико, а то је равно 22.'00 двадесет и две хиљаде листова, примерака. Сваки лист једно на друго нека стаје само по десет динара годишње па ће приход изнети за годину 220. 000 и словом двеста двадесет хиљада динара! То је заиста лепа пара. — Тако ђе правити неки људи рачун без крчмара, но ми им велимо : „Не тако нечастиви ; не!.,

Истина, је да: „неорганско постаје органско, да опет буде неорганско“! „вода пада из облаке да се опет у облаке претвори“. Истина је и то, да је горње доста слично овоме, али, призна ће се, да опет није баш

све тако. — Што ти да узимаш паре општинама за новине — разумем званична издања, — па да им показујеш приход у

државној печатњи, кад је паметније да ми

дајеш новипе уредно а да им покажеш расход у државној печатњи па да га они уз порезу, право, с главе на главу подмире. Ту је мањи посао, мањи тршак, мање пискарања, а неколико коња, који би тај новац носили (у пошти), могли би пасти траву код својих сајбија, а не за државним јаслима.

Сад се мислим разумемо, с тога хајд да сумирамо.

Да би се ширила писменост у нас и да би и опћински и државни органи брже и савесније вршили своје дужности, неопе тодно је нужно подићи у свим опћинама званичне читаонице и уз њиш књижнице, у које би поред законских, # друге, за народ корисне књиге улазиле. _

Што мислих то и рекох.

Овде ми се ваља послужити речима нашег друга Д. Т. М, на основу чијег чланка и написах ово неколико речи, па заједно с њим рећи:

„Има много узрока, што је код нас ма ло писмених људи. Ја их — — —- не могу све изређати.“

АП. М.

и •е———————

Предавање о зеленој и плавој галици.

ПИШЕ

рог. Р. јодововић,

професор учитељске школе.

7

Припреме за ово предавање Ма дан или два дана пре предавања, ваља, издробити неколико шишарака, најбоље оних ситних, што се продају по бакалницама, Издробљене или крупно стуцане шишарке ваља метнути у воду у лончић, а овај оставити код пећи или у топлом пепелу тако, да се вода у њему узмлачи, како се може рука држати, неколико пута ваља шишарке у лончићу промешати. Исто тако ваља и парче гвожђа (јексер, какав стари нож) добро очистити пепелом, ца овлажив-

ши водом оставити, да порђа. Од зеленен плаве галице ваља узети по један груменчић, опрати водом, ла се лепо зелени и и плави ; затим обрисати чиме да буду суви. Суве груменчиће оставити где год на отвореном ваздуху (на полици или орману). На два три часа пре предавања ваља на. местити у три чаше с кишницом или речном водом да се растварају у крпицама: мало зелене галице, мало плаве галиде и и мало гуме арабике. (Ово ваља обесити онако као што је код растварања обичне