Učitelj

која. испитује рекруте, узима кад се војник само уме потписати, да је школски обравован. А колико је писменост распрострта, у народу, може се и по овоме судити, што у многим сеоским општинама, где одавно школе постоје, не може да се нађе толико писмен човек, који би могао радити најо-

бичније ошшт. канцеларнске послове, него се са то још употребљују учитељи.

Ми изнесмо што је најглавније у том чланку, о немачким школама. При свем том што немамо разлога, да не неверујемо казива-

њу Елуарда бака, опет би желели да чује-

мо мишљење наших педагога о овоме чла ћу.

Васпитавање деце у родитељској кући.

у

(НАСТАВАК.)

Кад је дете прешло из фазе у којој се храни млеком матере у фазу, где се храни лебом и другим јелом одма настају и други захтеви, које ваља испунити. Прелаз из једне хране, која је сувише топла, на друту, која је сувише хладна, неваља. Даље, чим је дете почело да се храни чврстом храном, почело је и воду да тражи. У пијењу воде такође ваља мотрити на прелазе. Док сише, за ове прелазе не ваља се ништа бојати, млеко из недара матере удесила је природа тако, да га обезбеђује од тога, са свим. Да видимо зашто ваља мотрити на ове прелазе и чега се ваља држати, или боље рећи којих правила. Но најпре да речемо, коју о овом прелазу из фазе хранења сисањем у фазу хранења једењем.

Што се год развија то не чини скокове у развитку. Може бити изузетака п. пр, у развитку друштва може бити скокова, али поступност у развитку правило је. Стома: Лагано прелази из слабоће у снажност, лагано мењајући у неколико и себе. То бива исто онако, као што бива са малим Филданчетом, док доспе до савршена дрвета. Кад је така поступност у развитку ваља да буде поступност и у прелазу из млечне у чврсту храну. Кад ће се дете одбијати да не сише више, то не ваља тада на један пут пресећи; не ваља на један пут прекинути сисање и на један пут тргнути му чврету храну. Овај прелаз треба да је

попуњен овим: поред сисања давати му лако неко јело, као што је пилећа чорбица или чорба од говеђине. ... У опште у овом прелазу ваља се држати поступности оне, како се држи путник у путовању или играч у игрању. Најпре лакше, па после теже и напослетку може се ићи како сегоћен 7: ;

Сада смо са предходношћу евршили и можемо се вратити на постављена питања.

Топлота у опште има ту особину, да шири тела. Ово ширење бива оним размаком молекила. Па шта су то молекили 7 Сва тела, била чврста била течна нама изгледају једноставна. Но то у ствари није тако. Овако тело па било чврсто било течно састављено је из ситних груменчића и тако ситних, да се пе могу видети. Ове труменчиће зове наука молекилима. Ови молекили нису један с другим слепљени туткалом или другом каквом лепљивом масом. Они су спојени једном својом снагом, што се зове привлачна, снага. Но та снага није их тако спојила. да баш ударају један у другог, — ипак има међу њима размака. Овако скупљених молекила и спојени један с другим привлачном својом снагом чине тело, па било оно органско: животињско или биљно, било оно неорганско : течно или чврсто! Кад какво тело подвргнемо топлоти, оно се његови молекили размакну више један од другог, него што су били размакнути, док то тело нисмо подвргнули то-