Učitelj

да карактерише како неодређеност и | програме. Тражећи да се отклоне уз-

непрецизност програма може да произведе праву забуну у раду. А сад да пређем даље. Наставни план игра врло важну улогу у основној школи. Кад се прави и удешава наставни план ваља пазити на двоје: прво да се он слаже са умним развитком деце, и онда се ту има посла са психологијом; друго да се слаже са захтевима физичког развитка деце, и онда се са школском хигијеном. Онај први услов зависан је од овог другог. Да разгледамо то мало опширније и тачније.

1. Позната је ствар, како се у ранија времена не само у нас, већ и у осталом свету није ни мало водило рачуна о Физпчком развитку деце. Школи је увек стављано у задатак, да, умно васпитава децу, и што се више постизало успеха у том погледу, тиме је школа еве више задобијала кредита Није се ни узимало на ум, да школа на једној страни чини добро, а на другој вло. У Еклико је год постизат успех у умном развитку, у толико је исто, ако не и у већем степену, оназађивана школска омладина у здравственом погледу. Нико ти у ранија времена није ни узимао у рачун ону мудру латинску пословицу: „у здравом телу обитава здрлва душа“, као да она није ни постојала. Овака непажња

на Физички развитак школске омладине , . сног развитка цеце.. Лекари окривљују

од стране наставника и других надлежних лица просветне струке, дала је лекарима озбиљног повода, да испитују узроке болести у школске омладине. Наравно да им је било лако наћи доста важних узрока, а међу најважније узроке рачунали су, са основаним лекарским разлозима, и наставни плани

ту има посла.

роци оназађивања дечијег здравља, лекари су се морали умешати и у унутрашње послове школеке, па наравно морали су узети у претрес и сам наставни план, а посредно и наставне програме. Услед тога многи школски људи подигли су страшку, наравно неоправдану, ларму противу лекара, што су се усудили мешати се у послове, који искључиво припадају школским стручњацима. Опровргавајући право лекарима, да се мешају и у таке послове, као што је наставни план, многи школски људи пуштали су по коју отровнију стрелу противу школске хигијене. | Лекари нису лењствовали већ су бранили своје мишљење износећи гомилу Факата из своје праксе. И као што свакад у случају овако борбе бива, морало се на послетку признати, да су лекари на правом путу, и противна страна, која и иначе није имала ни-

каквих темељитих и научних разлога,

морали је капитулирати. Морало се признати, да је неговање физичког здравља потребно исто тако, као и умно усавршавање и напредовање. Тако се борба утишала, и обе стране прионуле су око посла, да се исправи у унутрашњем уређењу школе оно, што је за исправљање било.

Ова. борба вођена је нарочато у Немачкој. Она се тицала умног и теле-

школске стручњаке што се брину само о умном развитку а телесни развитак деце са свим напуштају, и тражили су да се и једном и другом поклони једнака важност за човечији живот. Бранећи телесни развитак деце, лекари нису били противу умаог развитка,