Učitelj

240 ;

да ћемо специјално говорити доцније кад дођемо на тај одељак. о

Сад долази питање: „где се човек васпитања“, и с њим се свршава „Прва поука.“ И овде писац врло мало новога казује, а на оно што је казао немамо шта млого да, кажемо. Од свега највећа је погрешка та, што је, писац изоставио друштвено образовање. Кад је већ питање, где се човећ васпита, (а не дете), онди је требало свакојако, сем куће и школе, поменути још и друштво, околину, јавни живот, јер је то од пресудна значаја у васпитању.

Говорећи о односу измеђ школе и куће џнсац вели, да родитељи треба да „уважавају наредбе учитељеве“, да „свагда с поштовањем говоре о учитељу“, и да упућују децу да учитеља добровољно слушају и да му радо чине услуге у школи и изван школе“. Ово је врло површно и недобро.

Наш је принциџ, да родитељи савршено

ништа деци не говоре о школи учитељу, в његовим наредбама ни „с поштовањем“

ни без поштовања. Деци, и ником, никад

се не може командовати кога да воле и кога да поштују. Ако је учитељ добар, њега ће деца водети и поштовати и без команде. а ако није, онда је залуд и родитељима, говорити им, „упућивати“ их, итд. Шта више, ово је врло опасно за родитеље. Кад деца сама виде да нешто вије за поштовање, и не чине то, и често не могу да, га чине, а родитељи им то говоре, онда ће се она чудити што им они то говоре! И свакојако, неће учинити. А последице овога и писац зна врло добро. У овоме дакле родитељи треба да буду сасвим неутрални. И све што могу чинити, то је: да питају децу: Какво је у школи, шта уче, шта им учитељ причао, итд. Што се тиче „углуге у школи, и ван школе“ учитељу, и то је опасно. И та „упуства“ треба родитељи сасвим да изоставе. Улизица је у свету и сувише. Ником се може заповедати да чини нешто „лобровољно“. Нека дакле то сасвим остане деци; то је њина лична ствар. Родитељи ће довољно учинити, ако само питају за

оно, што они раде у школи, и ако буду непристрастан судија свега.

Сад долази „Друга Поука“. Она говори „о чувању и неговању здравља дечијег“. Она завата џеких 10—11 листа, и при свем том тако је слабо обрађена, да би писац, по нашем мишљењу, млого боље учинио, да је показао само важност телесне неге и изнео повеће погрешке које се у њој чине, па упутио мајке читалице на како боље и опширније дело ове врсте. Прва параграф нпр. носи наслов „О телесном саставу“, а ту се најмање говори о телесном саставу. О томе управо говоре само неколико реди (на стр. 9). а друго је све друго нешто. Ту је савет мајци како ће да се чува док је трудна, (где дабогме на може да. изостане и тај, да слободно време употреби на пријатну и лепу забаву (бавећи се којом уметношћу или посматрајући природну лепоту). Али, да; читаоци нек не забораве, да је ово „за образованије српске матере“). И овде код писца веју само правила и дефиниције, без икаква извођење. По нека нпр. може да буде и овака: „Кад се човек хотимично креће, ца тим покретом учини или сврши пешто, онда се то зове рад“. Сад читаоци знају шта је рад!... Ту, код покретања, не може да изостане на сваки начин ни играње; а на питање за што писац, поред осталога, веди „и лепо је за око, кад ко посматра лепе покрете и пристојно понашање“. — Миљћемо да пређемо ову ноуку која се више тиче лекара и њине струке, па ћемо да узмемо трећу „О усавршавању деце у поштењу“, јер и без ње имамо и сувише посла с осталима.

Да изнесем прво о чему писац у овој поуци говори. Ево о овоме: „1) о уред- | ности и умерености; 2) о послушности и услужности ; 8) о пристојности и смерности; 4) о поштовању и искрености; 5) о непристрасности и захвалности; 6) о саосећању и доброчинству; и 7) о самопознавању и самоуправљању.

(НАСТАВИЋЕ СЕ).

Одтововни уредник Драг. Топлица УЧИТЕЉ

КРАЉЕВСКО-ОРИСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА