Učitelj

границе својој кнежевини. Он је погинуо у Котору од једног Црногорца 1860 год. а те године постане кнез Црне Горе Никола Петровић, који и сад влада у Црној Гори. Он је раширио границе кнежевини 1862 и 1878 год. те се сад Црна Гора знатно увећала.

Црна Гора делила се на нахије, које и сад постоје. У свакој нахији има по 2 или по 3 капетана (срески началници). А цела кнежевина, је подељена на 4 округа, или како они кажу окружни судови. Ти су окр. судови у: Подгорици, Бару, Никшићу и Колашину. Од пре су капетани имали и војничку управу у рукама, али од 1868 год. војском управљају војводе и командири. У Дрној Гори је свак војник од 16-те до 60 год. зато они и немају стојећих војника.

УП, Главна места.

„Цетиње на подножју Ловћена у једном

пољицу. То је престоница Црне Горе. Има.

до 1000 душа становника. Има полу гим-

назију и основне школе мушке и женске. ;

Ријека на Црнојевића Вијеци. Живље је место за трговину од Цетиња Бар на једној греди испод Румије, скоро пола сахата удаљен од мора. Има мали градићи око њега нешто кућа. Има до 2000 становника. Тргује са зејтином. Улцињ на јадр. мору северно од утока Бојаниног у море. Има 3000 душа. Тргује са зејтином.

Подгорица с леве стране Мораче. Има,

3500 становника. Ово је највећа варош у Црној Гори. Има основну мушку и женску школу. Жабљак близу Скад. језера. Има градић кога је правио Стеван Црнојевић због чега је ово место и знатно. Никшић на северу са 1000 становника. Има градић на брежуљку, а око њега су куле (куће од камена). Колашин на десној обали реке Таре. Варошица с 20—30 кућа. Имала је турска Фортица — крила, која је сад срушена. Осим Детиња п „Ријеке, сва, су ова места, у новодобивеним крајевима. Данилов град на десној обали Чете, варошица са 1000 душа. Грахово варошица с 10—-15 кућа. Бли · зу Грахова је Гражовац тде је кнез Данило потукао Турке 1858 год. и ЦаревЛаз (у љешанској нахији), где су Црногорци потукли турску војску и убили Мамут нашу Бушатлију. Ове две битке споменух вам зато, што су Црногорци с мало људи потукли грдну цареву војску тако, да им се јунаштву морамо дивити. И још ла вам споменем једно место на северу, где је погинуо један Србин мухадовске · вере (Турчин), који је млого рају мучио, и то је Смасил-ага Ченгић, а то се место зове Мљеточак (у Дробњацима). Овај је Турчин тако раји утужио, да они и сад Херц. и Црногорци броје године од његове смрти.

Београд, 5. Марта 1884 год.

Возин је УБЕШЕВИЋ.

О Ж И ВИ

ЗА ПЛ. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ. |

1. Шровидност. Узети два мала стакленцета једно с водом, друго с живом па питати : Шта је ово (вода) Шта је овог (жива). Видите ли ви мој прст кроз ово стакло 2 (метути прст на стакло с водом) (видимо). А видите ли кроз овор (не видидимо). Кад се прст кроз воду види, каква

је водар (провидна) Провиди ли се кроз даску % Провиди ли се кроз артијур Кажи | ми неку ствар кроз коју се прст провиди 2 Види ли се прет кроз живур Каква је жива према томер Лива је непровидна. | Зашто се зове непровидна, 2

| 2. Боја. Какве је боје вода 2 Је ли бела,