Učitelj

189

погледу, неваљали људи; да учитељ | савршенији. Ово се нарочито може као паметан човек треба да се клони

свега, што би га могло довести у тако несрећан положај, да оде на робијуи тд. Најтемељније и најразложније го-

ворио је у овоме питању г. Живојин |

Симић владин посланик. Он је врло

јасно разложио скупштини : да је учи- |

тељ једна морална личност на чије понашање и памет треба да се угледају и другиљуди; даје васпитач не само своје већ и туђе деце; да он спада у интелигентне људе, који знаду шта је право и поштено и шта треба, а шта ли не треба чиншти; да је зло заштићавати породице оних који учине

какво зло једнако са онима, који га не

чине већ раде свој посао тачно и 1. Дд. и да према томе не треба примити пред-

лог г. Павловића. — После ове дебате |

скушштина је примила овај члан. Остале чланове примила је готово без дебате.

На завршетку овога кратког извештаја држим да ми није потребно да разлажем користи овога новога закона. Он ће скоро изаћи на јавност, Нека га сваки узме и прочита. Једно знам само, а то је, да ће сваки моћи рачуном наћи, да је стање учитељских породица пет пута боље осигурано овим

новим законом, него што је то до сада | било, а то ће сваки признати да није

мала ствар. Истина, закон је мало по тежи за старије учитеље, али интереси Фонда нису дозволили да се друкчије уради. 44

Ни један створ људског ума не може се назвати апсолутно савршен. Увек му се може додати по нешто, или одузети по нешто, па да буде бољи и

рећи за законе, које људи праве за ову или ону потребу. За њих се баш никад не може рећи да су такви, да им ништа не оскудева. У њима увек има нечега без чега би се могло бити, или нема нечега чега би требало да има, или се нађе нешто нејасно и пепотпуно Т. д.

Скоро ће бити две и по године дана како у нас постоји нов закон о основним школама. Ко год неће за инат Аа говори, он мора признати, да је тај закон направио велики прогрес у осповној настави. Исто тако ко год хоће право да говори мора признати да тај закон има својих мана, нејаспости, непотпуности, нечега излишног и т д. То је био узрок те су у томе закону на овој скушштинској сесија чињене неке измене и допуне. Те измене у допуне предаће ге брзо јавности и читаоци ,,Учитељеви“ видеће у чему се оне састоје. Сваки ће одмах видети да су оне биле потребне и да ће бити корисне. Једно само нисам могао да разумем. Новим законом о основним школама уведена је и „Про дужна школа.“ Лринцип те школе познат је читаоцима. Прве године школске ревизије показало се да је установа Продужне школе илузорна. Она није показала никаквих ресултата. Увиђавнији људи предвиђали су у напред да ће тако бити. Оставити да у Продужној школи ради наставник, који ради у четири разреда редовне основне школе; наредити да се у тој школи ради само једли дан преко недеље ; тражити да у ту школу шиљу мајстори шегрте ; прописати да се за 40 дана у години пређе онолики мате-