Učitelj, May 31, 1885, page 16

ЈЕћ МЕТИ љЉ.

„Метиљавко један“ каже се оном младићу или детету, које врло споро иде. „Метиљава као овца“ каже се жени или девојчици опет кад споро, тромо иду. И заиста је метиљавости последак,.знак, споро идење. Она овца, која споро, без воље и живости иде, казује да је болесна. Најчешће овце болују од метиљавости, од метиља. У црној џигерици — јетри— оваца запати се јелна врло љигава, пљошта, округласта, животињица, што се зове метиљ. Метаљ је црв утробњак (што живи у утробама других животиња). Он се храни туђом готовом храном, с тога је готован (паразит). Велики је—широк—дло 2 сантиметра. Боје је тавно-жуте. Шикаквих делова других нема. Уста су му врло мала и направљена, нарочито за сисање крви других животиња.

Налази се највише у пужевима и шкољкама (док су млади, а ако пужа или шкољку никавва животиња не поједе могу живети и дуже), у утроби неких животиња траво ждера, нарочито у овци. Метиљ, кад се из јаја излеже, увуче се у ону дупљу, рупу, на коју пуж или шкољка дише, ту се претвори у неке кесасте нимфе —- лутке. Кад животиња, нека нпр. овца поједе пужа или шкољку, нимфа се у утроби развије у метиљ, продире кроз жучне цеви, док не доспе до јетре — црне џигерице — где их има много. Опшући сок, произведу болест метиљаво ст од које животиња угине,

Метиљ се плоди из јаја. Црв онај - метиљшто се налази у утроби, снесе врло много јаја ошет у животињи. Та јаја, кроз жучне цеви доспе до црева и кроз њих изађе са балегом на поље. Ако та јаја падну на суво место сва ће угивути и нови метиљ неће се излећи. Али, ако та јаја падну у воду онда се из њих развију ларве, које пливају по води и после неколико дана траже шкољке или пужеве, па се у њихове дупље завлаче, расту и ако ту шкољку или пужа поједе овца онда он жучним каналима иде у јетру к матери својој. Како се он само у води развија, то се разуме да га по баровитим ливадама има највише. А

258 _

тамо има и барских пужева у које се они вавлаче. С тога су такве ливаде врло опасне по стоку. То и наш народ зна, али ипак неће боље да припази на стоку. Влажних = кишовитих година има метиља много више него сушних.

Овај црв врло је шкодљив. Он потамани грдну количину стоке. Њега може бити и у човеку, жабама и рибама. У човека долази онда, ако се једе непечена метиљава овчија црна џигерица. Онда истим жучним каналима увуче се и у човека, коме производи болест — метиљавост. Најбоље је кад се метиљава црна џигерица никако и не једе. Али не треба је ни другим живо-

тињама давати, јер се онда оне метиљем _

заразе (као псето, свиња). Такву црну џигерицу најпрактичније је употребити за ђубрење оцедних места. У жабе и рибе увлачи се као и у пужеве. Рибе, које се кувају, пеку или прже треба да су добро куване, печене и пржене.

Метиљ је црв и стога — долази у групу црви Он живи у утробама других животиња, с тога је црв утробњак.

Њ (тог.

и. СТРШЉЕМ,

Треба показати живог (ако је лето кад се предавање држи и ако се може добавити, а ако не а, оно) или на чподи из „збирке“ и питати за име. (Ако деца не погоде, онда ће сам наставник казати име).

2. Величина и боја. Отршљен је дугачак до 26 м, м. а тело му је крупно. Он је међу зољама најсећи а и најоласнији, јер његов ујед задаје велике болове.

Боје је црвено мрке, са жутим шарама,

прстеновима, те се и по томе може одликовати од обичне зоље (осице), којој је трбух жут са црним прстеновима. Премда и крој целога тела 4 и боја у многоме приближавају се зољи (коју сваки зна добро), ипак цо извесним зпацима. (величини, боји и шарама) може се при пажњи разлика поставити. |

Сљедује додатак

пао лира пена ава оваа с 24