Učitelj

5.

1. Чему се понајвише чудите код Вашингтона • — 2. Шта је могао да захтева. Вашингтон ' — Побројте друге велике људе, који нису били тако некористољубиви, као Вашингтон! —

На овај начин говори писац у овом петом одељку о отаџбини у 8 прича,и после сваке долазе рефлексије и веџбања.

Овако је цео материјал разрађен методски. У 1 одељку је говор о породици, у По друштву, у 11 о грађанским правима, у ТУ о слободи, једнакости и бра-

ству, у У о отаџбини, у УГ о управи,

иу УП о влади.

Цео је материјал обрађен са свим очигледно, просто, и разумљиво, а уз "то су придодате још и слике.

Ово“ је довде било све из нижег, управо из средњег курса, п то је у једној свесци. У другој су свесци ствари из

вишег курса, дакле за више разр. осн. школе.

Овде сад на место прича долаве разговори у двоје, и разговори између учитеља и ученика. За овим долазе опет рефлексије или „резиме“, а за овим опет, као и тамо, „веџбања,“

У другој свесци су четири одељка: 1 породица, и школа, 11 друштво и отајбина, ПТ човечија природа и морал, ТУ политичко друштво.

Одељак П, у ком је говор о друштву и отаџбини, подељен је на четири главе. У првој глави говори се о друштву у опште. У другој је говор о отаџбини. Овде је породица описана као једна слика из отаџбине. Љубав ка отаџбини износи се у неколико примера, и даје се упут, како човек може сам да се образује у љубави ка отаџбини. У трећој

ће их нестгти. Само пак недао бог, да то буде тек онда, кад буде нестало и — нас!

се глави описује врло вешто стање љуцког друштва пре 1789, и тада се говори о праву својине, и о данашњој слободи рада и савести. У четвртој је глави говор о дужностима према отаџбини.

Врло је добро испао трећи одељаЕ: човечија природа м мораљ. У првој глави се овде говори о човечијој природи, и ту долази: самосавнање, чула, дух и тело, ум и слобода, страст и навика. У другој се глави објашњује појам „морал“, разлике између добра и зла, разни ступњеви добра и зла, срећа и врлина. да тим се у трећој и четвртој глави изводе из досадањега човечије дужности. Као дужности према самом себи долазе: умереност, мудрост, бодрост и усавршавање самог себе у поштењу. Као дужности према другима излазе: правда, љубав, браство.

Као узор истинитог усавршавања самог себе у моралу наводи се за пример Вењамин Франклин, који је био ставио себи у дужност, да се веџба, да живи по правилима 13 врлина, и био начи-_ нио књижицу, па ту бележио успехе испитујући свакога вечера врло строго своју савест, шта је преко дан учинио, а веџбо се из најпре сваке недеље у једној врлини, па после умешао и остале. У резимеу се по том опомиње ученик, да свакога дана испитује своју савест о својим делима, да чита добре књиге, да, следује угледним примерима, и да промишља о добрим правилима.

Ма како да су ове ствари по себи апстракне, опет је испало писцу за руком, да их учини ученику приступачнима , очигледношћу, разумљивошћу и примамљивошћу тона.

Изван сваке је сумње, да ће ова настава имати велики васпитни утицај на